Difference between revisions of "Beginners' Guide/Installation (Српски)"

From ArchWiki
Jump to: navigation, search
(use https for links to archlinux.org)
(11 intermediate revisions by 4 users not shown)
Line 1: Line 1:
 
<noinclude>
 
<noinclude>
{{i18n|Uputstvo za pocetnike/Instalacija}}
+
[[Category:Српски]]
 +
[[da:Beginners' Guide/Installation]]
 +
[[en:Beginners' Guide/Installation]]
 +
[[es:Beginners' Guide/Installation]]
 +
[[hr:Beginners' Guide/Installation]]
 +
[[hu:Beginners' Guide/Installation]]
 +
[[it:Beginners' Guide/Installation]]
 +
[[ko:Beginners' Guide/Installation]]
 +
[[nl:Beginners' Guide/Installatie]]
 +
[[pt:Beginners' Guide/Installation]]
 +
[[ru:Beginners' Guide/Installation]]
 +
[[zh-CN:Beginners' Guide/Installation]]
 
{{Note| Ovo je deo visestranog clanka za Uputstvo za pocetnike.'''[[Beginners' Guide (Српски)|Kliknite ovde]]''' ako biste pre zeleli da citate uputstvo u celosti.}}
 
{{Note| Ovo je deo visestranog clanka za Uputstvo za pocetnike.'''[[Beginners' Guide (Српски)|Kliknite ovde]]''' ako biste pre zeleli da citate uputstvo u celosti.}}
 
</noinclude>
 
</noinclude>
 +
{{out of date}}
 
==Instalacija osnovnog sistema==
 
==Instalacija osnovnog sistema==
 
Kao root korisnik, pokrenite instalacionu skriptu sa tty1:
 
Kao root korisnik, pokrenite instalacionu skriptu sa tty1:
Line 49: Line 61:
 
* (Opciono) identifikujte bezicni interfejs:
 
* (Opciono) identifikujte bezicni interfejs:
 
  # lspci | grep -i net
 
  # lspci | grep -i net
* Proverite da je udev ucitao drajver i da je drajver kreirao upotrebljiv vajrles kernel interfejs sa <code>/usr/sbin/iwconfig</code>:
+
* Proverite da je udev ucitao drajver i da je drajver kreirao upotrebljiv vajrles kernel interfejs sa {{ic|/usr/sbin/iwconfig}}:
  
{{Command|iwconfig|<nowiki> lo no wireless extensions.
+
{{hc|# iwconfig|<nowiki> lo no wireless extensions.
 
  eth0 no wireless extensions.
 
  eth0 no wireless extensions.
 
  wlan0    unassociated  ESSID:""
 
  wlan0    unassociated  ESSID:""
Line 61: Line 73:
 
           Rx invalid nwid:0  Rx invalid crypt:0  Rx invalid frag:0
 
           Rx invalid nwid:0  Rx invalid crypt:0  Rx invalid frag:0
 
           Tx excessive retries:0  Invalid misc:0  Missed beacon:0
 
           Tx excessive retries:0  Invalid misc:0  Missed beacon:0
</nowiki>|prompt=#}}
+
</nowiki>}}
<code>wlan0</code> je dostupni interfejs za vajrles (bezicni internet) u ovom primeru.
+
{{ic|wlan0}} je dostupni interfejs za vajrles (bezicni internet) u ovom primeru.
  
 
{{Note|Ako ne vidite izlaz slican ovom, onda vas vajrles drajver nije ucitan. U tom slucaju morate da ucitate drajver sami. Pogledajte [[Wireless Setup]] za vise detaljnih informacija.}}
 
{{Note|Ako ne vidite izlaz slican ovom, onda vas vajrles drajver nije ucitan. U tom slucaju morate da ucitate drajver sami. Pogledajte [[Wireless Setup]] za vise detaljnih informacija.}}
  
* Podignite (startujte) interfejs sa <code>/sbin/ifconfig <interface> up</code>.
+
* Podignite (startujte) interfejs sa {{ic|/sbin/ifconfig <interface> up}}.
 
  # ifconfig wlan0 up
 
  # ifconfig wlan0 up
  
 
Mali procenat vajrles cipova zahteva i firmver, kao dodatak odgovarajucem drajveru. Ako vajrles cipovi zahtevaju firmver, verovatno cete dobiti ovu gresku prilikom podizanja interfejsa:
 
Mali procenat vajrles cipova zahteva i firmver, kao dodatak odgovarajucem drajveru. Ako vajrles cipovi zahtevaju firmver, verovatno cete dobiti ovu gresku prilikom podizanja interfejsa:
  
{{Command|ifconfig wlan0 up|SIOCSIFFLAGS: No such file or directory|prompt=#}}
+
{{hc|# ifconfig wlan0 up|SIOCSIFFLAGS: No such file or directory}}
  
Ako niste sigurni, pokrenite <code>/usr/bin/dmesg</code> da upitate kernel log da li su vajrles cipovi izdali zahtev za firmver. Primer izlaza za jedan Intel skup cipova koji su zatrazili firmver od kernela prilikom startovanja sistema:
+
Ako niste sigurni, pokrenite {{ic|/usr/bin/dmesg}} da upitate kernel log da li su vajrles cipovi izdali zahtev za firmver. Primer izlaza za jedan Intel skup cipova koji su zatrazili firmver od kernela prilikom startovanja sistema:
  
{{Command|<nowiki>dmesg | grep firmware</nowiki>|firmware: requesting iwlwifi-5000-1.ucode}}
+
{{hc|<nowiki>$ dmesg | grep firmware</nowiki>|firmware: requesting iwlwifi-5000-1.ucode}}
  
 
Ako ne postoji izlaz, moze se zakljuciti da vajrles cipset ne zahteva firmver.
 
Ako ne postoji izlaz, moze se zakljuciti da vajrles cipset ne zahteva firmver.
Line 81: Line 93:
 
{{Note | '''Firmver paketi za vajrles cipove (za kartice koje ih zahtevaju) su unapred instalirani pod /lib/firmware u zivom okruzenju (na CD/USB stiku) ''ali moraju biti eksplicitno instalirani na vas sistem da pruze funkcionalnost vajrlesa nakon sto restartujete u sistem!'' Selekcija i instalacija paketa je pokrivena kasnije u ovom uputstvu. Obezbedite instalaciju vajrles modula i firmvera tokom koraka selekcije paketa! Pogledajte [[Wireless Setup]] ako niste sigurni oko zahteva odgovarajuceg firmvera za vas specificni skup cipova. Ovo je vrlo cesta greska.'''}}
 
{{Note | '''Firmver paketi za vajrles cipove (za kartice koje ih zahtevaju) su unapred instalirani pod /lib/firmware u zivom okruzenju (na CD/USB stiku) ''ali moraju biti eksplicitno instalirani na vas sistem da pruze funkcionalnost vajrlesa nakon sto restartujete u sistem!'' Selekcija i instalacija paketa je pokrivena kasnije u ovom uputstvu. Obezbedite instalaciju vajrles modula i firmvera tokom koraka selekcije paketa! Pogledajte [[Wireless Setup]] ako niste sigurni oko zahteva odgovarajuceg firmvera za vas specificni skup cipova. Ovo je vrlo cesta greska.'''}}
  
* Ako je ESSID zaboravljen ili je nepoznat, upotrebite <code>/sbin/iwlist <interface> scan</code> da skenirate mreze u okruzenju.
+
* Ako je ESSID zaboravljen ili je nepoznat, upotrebite {{ic|/sbin/iwlist <interface> scan}} da skenirate mreze u okruzenju.
 
  # iwlist wlan0 scan
 
  # iwlist wlan0 scan
 
<nowiki></nowiki>  
 
<nowiki></nowiki>  
Line 87: Line 99:
 
* Ako mreza ima  WPA enkripciju:
 
* Ako mreza ima  WPA enkripciju:
  
Upotreba WPA enkripcije zahteva da kljuc bude enkriptovan i skladisten u fajlu, zajedno sa ESSID-om, da bi mogao kasnije da se upotrebi za konekciju preko <code>wpa_supplicant</code>. Usled toga, nekoliko dodatnih koraka je neophodno:
+
Upotreba WPA enkripcije zahteva da kljuc bude enkriptovan i skladisten u fajlu, zajedno sa ESSID-om, da bi mogao kasnije da se upotrebi za konekciju preko {{ic|wpa_supplicant}}. Usled toga, nekoliko dodatnih koraka je neophodno:
  
 
Za svrhu pojednostavljenja i rezervne kopije, preimenujte pocetni  wpa_supplicant.conf fajl:
 
Za svrhu pojednostavljenja i rezervne kopije, preimenujte pocetni  wpa_supplicant.conf fajl:
 
  # mv /etc/wpa_supplicant.conf /etc/wpa_supplicant.conf.original
 
  # mv /etc/wpa_supplicant.conf /etc/wpa_supplicant.conf.original
  
Upotrebom <code>wpa_passphrase</code>, omogucite vasoj vajrles mrezi i WPA kljucu da bude enkriptovan i zapisan u /etc/wpa_supplicant.conf
+
Upotrebom {{ic|wpa_passphrase}}, omogucite vasoj vajrles mrezi i WPA kljucu da bude enkriptovan i zapisan u /etc/wpa_supplicant.conf
  
 
Sledeci primer enkriptuje kljuc 'my_secret_passkey' od 'linksys' vajrles mreze, generise novi konfiguracioni fajl (<file>/etc/wpa_supplicant.conf</file>), i and zatim preusmerava enkriptovani kljuc, zapisujuci ga u fajl:
 
Sledeci primer enkriptuje kljuc 'my_secret_passkey' od 'linksys' vajrles mreze, generise novi konfiguracioni fajl (<file>/etc/wpa_supplicant.conf</file>), i and zatim preusmerava enkriptovani kljuc, zapisujuci ga u fajl:
Line 99: Line 111:
 
Proverite [[WPA Supplicant]] za vise informacija i resavanje eventualnih problema.
 
Proverite [[WPA Supplicant]] za vise informacija i resavanje eventualnih problema.
  
{{Note|/etc/wpa_supplicant.conf se nalazi u obicnom tekst formatu. Ovo nije rizicno u instalacionom okruzenju, ali nakon restarta u vas novi sistem i rekonfigurisanja WPA, ne zaboravite da promenite dozvole na /etc/wpa_supplicant.conf (e.g. <tt>chmod 0600 /etc/wpa_supplicant.conf</tt> da ga ucinite citljivim samo za root korisnika).}}
+
{{Note|/etc/wpa_supplicant.conf se nalazi u obicnom tekst formatu. Ovo nije rizicno u instalacionom okruzenju, ali nakon restarta u vas novi sistem i rekonfigurisanja WPA, ne zaboravite da promenite dozvole na /etc/wpa_supplicant.conf (e.g. {{ic|chmod 0600 /etc/wpa_supplicant.conf}} da ga ucinite citljivim samo za root korisnika).}}
  
 
* Povezite vas vajrles uredjaj sa pristupnom tackom koju zelite da koristite. U zavisnosti od enkripcije (none, WEP, ili WPA), procedura moze da varira. Morate da znate ime izabrane vajrles mreze (ESSID).
 
* Povezite vas vajrles uredjaj sa pristupnom tackom koju zelite da koristite. U zavisnosti od enkripcije (none, WEP, ili WPA), procedura moze da varira. Morate da znate ime izabrane vajrles mreze (ESSID).
Line 106: Line 118:
 
! Enkripcija || Komanda
 
! Enkripcija || Komanda
 
|-
 
|-
| Bez enkripcije || <code>iwconfig wlan0 essid "linksys"</code>
+
| Bez enkripcije || {{ic|iwconfig wlan0 essid "linksys"}}
 
|-
 
|-
| WEP w/ Hex kljuc || <code>iwconfig wlan0 essid "linksys" key "0241baf34c"</code>
+
| WEP w/ Hex kljuc || {{ic|iwconfig wlan0 essid "linksys" key "0241baf34c"}}
 
|-
 
|-
| WEP w/ ASCII lozinka || <code>iwconfig wlan0 essid "linksys" key "s:pass1"</code>
+
| WEP w/ ASCII lozinka || {{ic|iwconfig wlan0 essid "linksys" key "s:pass1"}}
 
|-
 
|-
| WPA || <code>wpa_supplicant -B -Dwext -i wlan0 -c /etc/wpa_supplicant.conf</code>
+
| WPA || {{ic|wpa_supplicant -B -Dwext -i wlan0 -c /etc/wpa_supplicant.conf}}
 
|}
 
|}
  
Line 120: Line 132:
 
  # iwconfig wlan0
 
  # iwconfig wlan0
 
Izlaz bi trebao da nagovesti da je vajrles mreza udruzena sa interfejsom.
 
Izlaz bi trebao da nagovesti da je vajrles mreza udruzena sa interfejsom.
* Zahtevajte IP adresu sa <code>/sbin/dhcpcd <interface> </code>. npr.:
+
* Zahtevajte IP adresu sa {{ic|/sbin/dhcpcd <interface> }}. npr.:
 
  # dhcpcd wlan0
 
  # dhcpcd wlan0
* Na kraju, uverite se da mozete da rutirate upotrebom <code>/bin/ping</code>:
+
* Na kraju, uverite se da mozete da rutirate upotrebom {{ic|/bin/ping}}:
 
  # ping -c 3 www.google.com
 
  # ping -c 3 www.google.com
  
Line 130: Line 142:
  
 
===Podesavanje sata===
 
===Podesavanje sata===
* UTC - Izaberite UTC ako koristite samo <tt>UNIX</tt>-olike operativne sisteme.
+
* UTC - Izaberite UTC ako koristite samo {{ic|UNIX}}-olike operativne sisteme.
  
 
* localtime - izaberite local ako pokrecete i Microsoft Windows OS uporedo.
 
* localtime - izaberite local ako pokrecete i Microsoft Windows OS uporedo.
Line 140: Line 152:
 
{{Note|Particionisanje moze biti obavljeno pre pokretanja Arch instalacije, ako zelite, upotrebom [http://gparted.sourceforge.net/download.php GParted] ili drugih dostupnih alata. Ako je instalacioni disk vec particionisan prema neophodnim specifikacijama, nastavite sa [[#Set Filesystem Mountpoints| Podesavanje tacaka za montiranje fajl sistema]]}}
 
{{Note|Particionisanje moze biti obavljeno pre pokretanja Arch instalacije, ako zelite, upotrebom [http://gparted.sourceforge.net/download.php GParted] ili drugih dostupnih alata. Ako je instalacioni disk vec particionisan prema neophodnim specifikacijama, nastavite sa [[#Set Filesystem Mountpoints| Podesavanje tacaka za montiranje fajl sistema]]}}
  
Proverite trenutni raspored na disku i identitete pokretanjem <code>/sbin/fdisk</code> sa <code>-l</code> (malo  L) prekidacem.
+
Proverite trenutni raspored na disku i identitete pokretanjem {{ic|/sbin/fdisk}} sa {{ic|-l}} (malo  L) prekidacem.
  
 
Otvorite drugu virtualnu konzolu (<ALT>+F3) i unesite:
 
Otvorite drugu virtualnu konzolu (<ALT>+F3) i unesite:
Line 288: Line 300:
 
'''''Nastavak dalje ...'''''
 
'''''Nastavak dalje ...'''''
  
Choose and create the filesystem (format the partition) for / by selecting '''yes'''. You will now be prompted to add any additional partitions. In our example, sda2 and sda4 remain. For sda2, choose a filesystem type and mount it as /var. Finally, choose the filesystem type for sda4, and mount it as /home.
+
Izaberite i napravite fajl sistem (foramtirajte particiju) za / tako sto cete selektovati '''yes'''. Bicete upozoreni da dodate dodatne particije. U nasem primeru, sda2 i sda4 ostaju. Za sda2, izaberite fajl sistem tip i montirajte ga je kao /var. Konacno, izaberite fajl sistem tip za sda4 montirajte je kao /home.
{{Box Note |If you have not created and do not need a separate /boot partition, you may safely ignore the warning that it does not exist.}} Return to the main menu.
+
{{Box Note |Ako niste napravili i ne treba vam odvojena /boot particija, mozete bezbedno da izignorisete upozorenje da ona ne postoji.}} Vratite se na glavni meni.
  
===Select Packages===
+
===Izaberite pakete===
  
All packages during installation are from the [core] repository. They are further divided into '''Base''', and '''Base-devel'''. Package information and brief descriptions are available [http://www.archlinux.org/packages/?repo=Core&arch=i686&limit=all&sort=pkgname here].
+
Svi paketi tokom instalacije su iz [core] repozitorijuma (udaljena baza paketa na internetu iz koje skidate pakete - programe za Arch). Oni su dalje podeljeni na '''Base''', i '''Base-devel'''. Informacije paketa i kratki opisi su dostupni [https://www.archlinux.org/packages/?repo=Core&arch=i686&limit=all&sort=pkgname ovde].
  
First, select the package category:
+
Prvo, izaberite paket kategoriju:
{{Note | For expedience, all packages in '''base''' are selected by default. Use the space-bar to select and de-select packages.}}
+
{{Note | Radi ubrzanja procesa, svi paketi u '''base''' su izabrani u skladu sa difoltom (pocetnim podesavanjem). Upotrebite spejs da selektujete i deselektujete pakete.}}
; Base : Packages from the [core] repo to provide the minimal base environment. Always select this and only remove packages that will not be used.
+
; Base : Paketi iz [core] repozitorijuma pruzaju minimalno osnovno okruzenje. Uvek selektujte uklonite samo one pakete koji nece biti korisceni.
; Base-devel : Extra tools from [core] such as <code>make</code>, and <code>automake</code>. Most beginners should choose to install it, as many will probably need it later.
+
; Base-devel : Dodatni alati iz [core] poput {{ic|make}}, i {{ic|automake}}. Vecina pocetnika bi trebalo da ih instalira jer ce vecini trebati kasnije.
  
After category selection, you will be presented with the full lists of packages, allowing you to fine-tune your selections. Use the space bar to select and unselect.
+
Nakon selektovanja kategorije bice vam prikazana cela lista paketa sa prilikom da detaljno podesite vase selekcije. Koristite spejs za selektovanje i deselektovanje.
  
{{Note | If connection to a wireless network is required, remember to select and install the '''wireless_tools''' package. Some wireless interfaces also need [[Wireless_Setup#ndiswrapper|'''ndiswrapper''']] and/or a specific [[Wireless_Setup#Drivers_and_firmware|'''firmware''']]. If you plan to use WPA encryption, you will need [[WPA_Supplicant|'''wpa_supplicant''']]. The [[Wireless_Setup|Wireless Setup]] page will help you choose the correct packages for your wireless device. Also strongly consider installing [[Netcfg|'''netcfg''']], which will help you set up your network connection and profiles after you reboot into your new system.}}
+
{{Note | Ako je vajrles konekcija neophodna, zapamtite da izaberete i instalirate '''wireless_tools''' pakete. Neki vajrles interfejsi zahtevaju i [[Wireless_Setup#ndiswrapper|'''ndiswrapper''']] i/ili odredjeni [[Wireless_Setup#Drivers_and_firmware|'''firmver''']]. Ako planirate da koristite WPA enkripciju, trebace vam [[WPA_Supplicant|'''wpa_supplicant''']]. [[Wireless_Setup|Vajrles podesavanje]] stranica ce vam pomoci da izaberete odgovarajuce pakete za vas vajrles uredjaj. Isto razmotrite instalaciju [[Netcfg|'''netcfg-a''']], koji ce vam pomoci da podesite mreznu konekciju i profile nakon sto restartujete u vas novi sistem.}}
  
After selecting the needed packages, leave the selection screen and continue to the next step, '''Install Packages'''.
+
Nakon izbora potrebnih paketa, napustite ekran za selekciju i nastavite na sledeci korak, '''Install packages'''.
  
===Install Packages===
+
===Instalacija paketa===
  
''Install Packages'' will install the selected packages to your new system. If you selected a CD/USB as the source, package versions from the CD/USB will be installed. If you opted for a Netinstall, fresh packages will be downloaded from the internet and installed.
+
''Install Packages'' ce instalirati izabrane pakete na vas novi sistem. Ako ste izabrali a CD/USB kao izvor, verzije paketa sa CD/USB-a ce biti instalirani. Ako ste se opredelili za Net-instalaciju (Netinstall), svezi paketi ce biti preuzeti sa interneta i instalirani.
  
{{Note|In some installers, you will be asked if you wish to keep the packages in the pacman cache. If you choose 'yes', you will have the flexibility to [[Downgrade packages|downgrade]] to previous package versions in the future, so this is recommended (you can always clear the cache in the future).}}
+
{{Note|U nekim instalerima, bicete upitani ako zelite da zadrzite pakete u pacman kesu. Ako izaberete 'yes', imacete fleksibilnost da [[Downgrade packages|unazadite]] na prethodne paket verzije u buducnosti, pa je ovo preporucljivo (uvek mozete da ispraznite kes u buducnosti).}}
  
After the packages have been downloaded, the installer will check their integrityNext it will create the kernel from the packages downloaded.
+
Nakon sto su paketi preuzeti, instaler ce proveriti njihov integritetZatim ce napraviti kernel od preuzetih paketa.
  
===Configure the System===
+
===Konfigurisanje sistema===
{{Tip|Closely following and understanding these steps is of key importance to ensure a properly configured system.}}
+
{{Tip|Blisko pracenje i razumevanje ovih koraka je od vitalnog znacaja da obezbedite ispravno konfigurisani sistem.}}
  
At this stage of the installation, you will configure the primary configuration files of your Arch Linux base system. Previous versions of the installer included [[Hwdetect|hwdetect]] to gather information for your configuration. This has been deprecated and replaced with '''[[Udev|udev]]''', which should handle most module loading automatically at boot.
+
U ovoj fazi instalacije, podesicete primarne konfiguracione fajlove vaseg Arch Linux osnovnog sistema. Prethodne verzije instalera su sadrzale [[Hwdetect|hwdetect]] da prikupe informacije o vasoj konfiguraciji. Ovo je unazadjeno i zamenjeno sa '''[[Udev|udev-om]]''', koji bi trebalo da uspe da ucita vecinu modula automatski prilikom startovanja.
  
Now you will be asked which text editor you want to use; choose [[Nano|nano]], [http://joe-editor.sourceforge.net/ joe] or [[Vim|vi]. <tt>nano</tt> is generally considered the easiest of the three. Please see the releated wiki pages of the editor you wish to use for instructions on how to use them. You will be presented with a menu including the main configuration files for your system.
+
Sada cete biti upitani koji tekst editor zelite da koristite; izaberite [[Nano|nano]], [http://joe-editor.sourceforge.net/ joe] ili [[Vim|vi]. {{ic|nano}} se generalno smatra kao najlaksi od ova tri. Molim vas pogledajte wiki stranice, za odredjeni editor koji zelite da koristite, za instrukcije kako da ga koristite. Pojavice vam se meni zajedno sa glavnim konfiguracionim fajlovima za vas sistem.
  
{{Note|It is very important at this point to edit, or at least verify by opening, every configuration file. The installer script relies on your input to create these files on your installation. A common error is to skip over these critical steps of configuration.}}
+
{{Note|Vrlo je vazno u ovom momentu da editujete, ili bar potvrdite tako sto cete otvoriti svaki konfiguracioni fajl. Instalaciona skripta se oslanja na vas unos da kreirate ove fajlove u vasoj instalaciji. Cesta greska je preskakanje ovih kriticnih koraka podesavanja.}}
  
'''Can the installer handle this more automatically?'''
+
'''Moze li instaler da obavi ovo vise automatski?'''
  
Hiding the process of system configuration is in direct opposition to '''''[[The Arch Way]]'''''. While it is true that recent versions of the kernel and hardware probing tools offer excellent hardware support and auto-configuration, Arch presents the user all pertinent configuration files during installation for the purposes of ''transparency and system resource control''. By the time you have finished modifying these files to your specifications, you will have learned the simple method of manual Arch Linux system configuration and become more familiar with the base structure, leaving you better prepared to use and maintain your new installation productively.
+
Skrivanje procesa sistem konfigurisanja je u direktnoj suprotnosti sa '''''[[The Arch Way (Arch-ovim nacinom)]]'''''. Dok je tacno da zadnje verzije alata za isprobavanje kernela i hardvera pruzaju odlicnu podrsku za hardver i automatsku konfiguraciju, Arch predstavlja korisniku sve relevantne konfiguracione fajlove tokom instalacije u svrhu ''transparentnosti i kontrole sistemskih resursa''. U momentu kada zavrsite sa menjanjem ovih fajlova prema vasim potrebama, naucicete jednostavan metod rucnog konfigurisanja Arch Linux-a i postacete srodniji i upoznatiji sa osnovnom strukturom. Na taj nacin cete biti bolje pripremljeni da odrzavate vasu novu instalaciju na produktivan nacin.
  
 
====/etc/rc.conf====
 
====/etc/rc.conf====
Arch Linux uses the file {{Filename|/etc/rc.conf}} as the principal location for system configuration. This one file contains a wide range of configuration information, principally used at system startup. As its name directly implies, it also contains settings for and invokes the /etc/rc* files, and is, of course, sourced ''by'' these files.
+
Arch Linux koristi fajl {{ic|/etc/rc.conf}} kao glavnu lokaciju za sistemsko podesavanje. On sadrzi sirok spektar konfiguracionih informacija koji se uglavnom koriste prilikom startovanja sistema. Kao sto njegovo ime samo govori, takodje sadrzi podesavanja za pokretanje /etc/rc* fajlova i, naravno, potice ''od'' tih fajlova.
  
 
----
 
----
  
=====LOCALIZATION section=====
+
=====LOCALIZATION sekcija=====
  
 
<div style='float:right;margin: 0 0 0 0.5em'>
 
<div style='float:right;margin: 0 0 0 0.5em'>
<div style='text-align:center;'>'''''Example for LOCALIZATION:'''''</div>
+
<div style='text-align:center;'>Primer za LOKALIZACIJU:'''''</div>
 
  LOCALE=&quot;en_US.utf8&quot;
 
  LOCALE=&quot;en_US.utf8&quot;
 
  HARDWARECLOCK=&quot;localtime&quot;
 
  HARDWARECLOCK=&quot;localtime&quot;
Line 345: Line 357:
 
  USECOLOR=&quot;yes&quot;
 
  USECOLOR=&quot;yes&quot;
 
</div>
 
</div>
:; LOCALE : This sets your system locale, which will be used by all i18n-aware applications and utilities. You can get a list of the available locales by running {{Codeline|locale -a}} from the command line. This setting's default is usually fine for US English users. However if you experience any problems such as some characters not printing right and being replaced by squares you may want to go back and replace &quot;en_US.utf8&quot; with just &quot;en_US&quot;.
+
:; LOCALE : Ova stavka podesava vasu sistemsku lokalizaciju koja ce biti u upotrebi od strane svih 18n-svesnih aplikacija i pomocnih programa. Mozete dobiti listu svih dostupnih lokalizacija pokretanjem {{ic|locale -a}} komande iz komandne linije. Pocetno podesavanje je obicno dobro za US English korisnike. Ali ako imate probleme sa nekim karakterima koji nece da se stampaju kako treba ili su zamenjeni sa kvadratima, verovatno cete zeleti da se vratite i zamenite &quot;en_US.utf8&quot; sa &quot;en_US&quot;.
:; HARDWARECLOCK : Specifies whether the hardware clock, which is synchronized on boot and on shutdown, stores '''UTC''' time, or '''localtime'''. UTC makes sense because it greatly simplifies changing timezones and daylight savings time. localtime is necessary if you dual boot with an operating system such as Windows, that only stores localtime to the hardware clock.
+
:; HARDWARECLOCK : Odredjuje da li hardverski sat, koji se sinhronizuje prilikom startovanja i gasenja, skladisti '''UTC''' vreme, ili '''localtime'''. UTC ima smisla jer u velikom meri pojednostavljuje promenu vremenskih zona  i pomeranje vremena. localtime je neophodan ako koristite dualno startovanje sa operativnim sistemom poput Windows-a koji skladisti samo localtime u hardverski sat.
:; USEDIRECTISA : Use direct I/O request instead of {{Filename|/dev/rtc}} for hwclock
+
:; USEDIRECTISA : Koristi direktan I/O zahtev umesto {{ic|/dev/rtc}} za hwclock
:; TIMEZONE : Specify your TIMEZONE. (All available zones are under {{Filename|/usr/share/zoneinfo/}}).
+
:; TIMEZONE : Zadajte vasu vremensku zonu. (Sve dostupne zone su pod {{ic|/usr/share/zoneinfo/}}).
:; KEYMAP :  The available keymaps are in {{Filename|/usr/share/kbd/keymaps}}. Please note that this setting is only valid for your TTYs, not any graphical window managers or '''X'''.
+
:; KEYMAP :  Dostupni rasporedi tastatura su u {{ic|/usr/share/kbd/keymaps}}. Molim vas da imate na umu da je ovo podesavanje validno samo za vase TTY-ove, a ne odnosi se na graficke prozor menadzere ili '''X'''.
:; CONSOLEFONT : Available console fonts reside under {{Filename|/usr/share/kbd/consolefonts/}} if you must change. The default (blank) is safe.
+
:; CONSOLEFONT : Dostupni konzolni fontovi se nalaze pod {{ic|/usr/share/kbd/consolefonts/}} ako morate da ih promenite. Po pocetnim podesavanjima je (blank) i to je bezbedno podesavanje.
:; CONSOLEMAP : Defines the console map to load with the setfont program at boot. Possible maps are found in {{Filename|/usr/share/kbd/consoletrans}}, if needed. The default (blank) is safe.
+
:; CONSOLEMAP : Definise konzolnu mapu koju ce ucitati sa setfont programom prilikom startovanja. Raspolozive se nalaze u {{ic|/usr/share/kbd/consoletrans}}, ako je vam treba. Po pocetnim podesavanjima je (blank) i to je bezbedno podesavanje.
:; USECOLOR : Select &quot;yes&quot; if you have a color monitor and wish to have colors in your consoles.
+
:; USECOLOR : Izaberite &quot;yes&quot; ako imate monitor u boji i zelite da imate boje u vasim konzolama.
  
 
----
 
----
  
=====HARDWARE Section=====
+
=====HARDWARE sekcija=====
  
 
<div style='float:right;margin: 0 0 0 0.5em'>
 
<div style='float:right;margin: 0 0 0 0.5em'>
<div style='text-align:center;'>'''''Example for HARDWARE:'''''</div>
+
<div style='text-align:center;'>'''''Primer za HARDVER:'''''</div>
 
  # Scan hardware and load required modules at boot
 
  # Scan hardware and load required modules at boot
 
  MOD_AUTOLOAD=&quot;yes&quot;
 
  MOD_AUTOLOAD=&quot;yes&quot;
Line 367: Line 379:
 
  MODULES=(!net-pf-10 !pcspkr loop)
 
  MODULES=(!net-pf-10 !pcspkr loop)
 
</div>
 
</div>
:; MOD_AUTOLOAD : Setting this to &quot;yes&quot; will use '''udev''' to automatically probe hardware and load the appropriate modules during boot, (convenient with the default modular kernel). Setting this to &quot;no&quot; will rely on the user's ability to specify this information manually, or compile their own custom kernel and modules, etc.
+
:; MOD_AUTOLOAD : Ako podesite ovo na &quot;yes&quot; '''udev''' ce automatski biti upotrebljen za isprobavanje hardvera i ucitavanje odgovarajucih modula tokom butovanja (startovanja), (zgodno sa pocetnim modularnim kernelom). Ako podesite ovo na &quot;no&quot; u tom slucaju ce korisnik morati da zada informacije rucno ili da kompajlira prilagodjenu verziju kernela i modula, itd..
:; MOD_BLACKLIST : This has become deprecated in favor of adding blacklisted modules directly to the '''MODULES=''' line below.
+
:; MOD_BLACKLIST : Ovo je zastarelo u korist dodavanja nezeljenih modula direktno u '''MODULES=''' liniju ispod.
:; MODULES : Specify additional MODULES if you know that an important module is missing. If your system has any floppy drives, add "floppy". If you will be using loopback filesystems, add "loop". Also specify any blacklisted modules by prefixing them with a bang (!). Udev will be forced NOT to load blacklisted modules. In the example, the IPv6 module as well as the annoying pcspeaker are blacklisted.
+
:; MODULES : Zadajte dodatne MODULE ako znate da vazan modul nedostaje. Ako vas sistem ima flopi uredjaje, dodajte "floppy". Ako cete koristiti loopback fajl sisteme, dodajte "loop". Isto, zadajte module sa crne liste tako sto cete im dodati prefiks (!). Udev ce biti primoran da NE ucita module sa crne liste. U primeru, IPv6 modul kao i dosadni pcspeaker su stavljeni na crnu listu.
  
 
----
 
----
  
=====NETWORKING Section=====
+
=====NETWORKING sekcija=====
:; HOSTNAME :Set your HOSTNAME to your liking. This is the name of your computer. Whatever you put here, also put it in {{filename|/etc/hosts}}
+
:; HOSTNAME :Podesite vas HOSTNAME prema vasoj potrebi. Ovo je ime vaseg kompjutera. Sta god da stavite ovde, isto to stavite i u  {{ic|/etc/hosts}}
:; eth0 : 'Ethernet, card 0'. ''If'' you are using '''static IP''', adjust the interface IP address, netmask and broadcast address. Set eth0=&quot;dhcp&quot; if you want to use '''DHCP''' for dynamic/automatic configuration.
+
:; eth0 : 'Ethernet, card 0'. ''ako'' koristite '''staticki IP''', podesite interfejs IP adrese, netmask i broadcast adrese. Podesite eth0=&quot;dhcp&quot; ako zelite da koristite '''DHCP''' za dinamicku/automatsku konfiguraciju.
:; INTERFACES : Specify all interfaces here. Multiple interfaces should be separated with a space as in: (eth0 wlan0)
+
:; INTERFACES : Zadajte sve interfejse ovde. Vise interfejsa bi trebalo da bude razdvojeno sa spejsom kao u: (eth0 wlan0)
:; gateway : If you are using '''static IP''', set the gateway address. If using  '''DHCP''', you can usually ignore this variable, though some users have reported the need to define it.
+
:; gateway : Ako koristite '''staticki IP''', podesite gateway adresu. Ako koristite '''DHCP''', mozete obicno da igrnorisete ovu varijablu, iako su neki korisnici prijavili da je potrebu da ona bude definisana.
:; ROUTES : If you are using static '''IP''', remove the '''!''' in front of 'gateway'. If using  '''DHCP''', you can usually leave this variable commented out with the bang (!), but again, some users require the gateway and ROUTES defined. If you experience networking issues with pacman, for instance, you may want to return to these variables.
+
:; ROUTES : Ako koristite staticki '''IP''', uklonite '''!''' ispred 'gateway'. Ako koristite '''DHCP''', mozete obicno da ostavite ovu varijablu pod komentarom sa bengom ispred (!), ali opet, neki korisnici zahtevaju gateway i ROUTES definisane. Ako iskusite probleme sa mrezom sa pacman-om, na primer, mozda cete hteti da se vratite na ove varijable.
  
 
'''Example w/ Dynamic IP (''DHCP''):'''
 
'''Example w/ Dynamic IP (''DHCP''):'''
Line 395: Line 407:
 
  ROUTES=(gateway)
 
  ROUTES=(gateway)
  
When using a static IP, modify {{Filename|/etc/resolv.conf}} to specify the DNS servers of choice. Please see the [[#/etc/resolv.conf|section below]] regarding this file.
+
Kada koristite staticki IP, izmenite {{ic|/etc/resolv.conf}} da zadate DNS servere prema izboru. Molim vas pogledajte [[#/etc/resolv.conf|sekciju ispod]] u vezi sa ovim fajlom.
  
{{Note|Remember, connecting to a wireless network automatically requires a few more steps and may require you to set up a network manager such as [[netcfg]] or [[wicd]]. Please see the [[Wireless Setup#Part II: Wireless management|Wireless Setup]] page for more information}}
+
{{Note|Zapamtite, konektovanje na vajrles mrezu automatski zahteva nekoliko dodatnih koraka i moze zahtevati od vas da podesite mreznog menadzera poput [[netcfg]] ili [[wicd]]. Molim vas pogledajte [[Wireless Setup#Part II: Wireless management|Vajrles podesavanje]] stranicu za vise informacija}}
{{Tip|If using a non-standard MTU size (a.k.a. jumbo frames) is desired AND the installation machine hardware supports them, see the [[Jumbo Frames]] wiki article for further configuration.}}
+
{{Tip|Ako koristite nestandardnu MTU velicinu (jumbo frejmove) i ako ih hardver instalacione masine podrzava, pogledajte [[Jumbo Frames]] wiki clanak za dalje konfigurisanje.}}
  
----
+
=====DAEMONS sekcija=====
 
+
Ovaj niz jednostavno lista imena onih skripti koje se nalaze u /etc/rc.d/ koje se startuju tokom procesa butovanja, i onim redosledom kojim startuju. Asinhrono inicijalizovanje u pozadini je takodje podrzano i korisno za ubrzanje butovanja.
=====DAEMONS Section=====
+
This array simply lists the names of those scripts contained in /etc/rc.d/ which are to be started during the boot process, and the order in which they start. Asynchronous initialization by backgrounding is also supported and useful for speeding up boot.
+
 
  DAEMONS=(network @syslog-ng netfs @crond)
 
  DAEMONS=(network @syslog-ng netfs @crond)
*If a script name is prefixed with a bang (!), it is not executed.
+
*Ako ime skripte ima prefiks (!), onda ona nece biti izvrsena.
*If a script is prefixed with an &quot;at&quot; symbol (@), it shall be executed in the background; the startup sequence will not wait for successful completion of each daemon before continuing to the next. (Useful for speeding up system boot). Do not background daemons that are needed by other daemons. For example "mpd" depends on "network", therefore backgrounding network may cause mpd to break.
+
*Ako skripta ima prefiks &quot;et&quot; simbol (@), ona ce biti izvrsena u pozadini; startna sekvenca nece cekati za uspesan zavrsetak svakog daemon-a pre nego sto predje na sledeci. (Korisno za ubrzavanje procesa startovanja sistema). Nemojte stavljati u pozadinu daemon-e koji su potrebni drugim daemon-ima. Na primer "mpd" zavisi od "network"-a, tako da stavljanje u pozadinu network-a moze uzrokovati da mpd ne radi.
*Edit this array whenever new system services are installed, if starting them automatically during boot is desired.
+
*Editujte ovaj niz kad god su novi sistemski servisi instalirani, ako zelite da ih startujete automatski tokom startovanja sistema.
  
{{Note | This 'BSD-style' init, is the Arch way of handling what other distributions handle with various symlinks to an /etc/init.d directory.}}
+
{{Note | Ovaj 'BSD-style' init, je ''The Arch way (Arch-ov nacin)'' obavljanja onih stvari koje druge distribucije obavljaju sa razlicitim simbilicnim linkovima ka jednom /etc/init.d direktorijumu.}}
  
'''About DAEMONS'''
+
'''O DAEMON-ima'''
  
The [[daemons]] line need not be changed at this time, but it is useful to explain what daemons are, as they will be addressed later in this guide.
+
[[daemons]] linija ne mora da se menja u ovom trenutku, ali korisno je da objasnimo sta su zapravo daemoni, jer ce se oni pominjati kasnije u ovom uputstvu.
  
A ''daemon'' is a program that runs in the background, waiting for events to occur and offering services. A good example is a web server that waits for a request to deliver a page (e.g.:httpd) or an SSH server waiting for a user login (e.g.:sshd). While these are full-featured applications, there are also daemons whose work is not that visible. Examples are a daemon which writes messages into a log file (e.g. syslog, metalog), and a daemon which provides a graphical login (e.g.: gdm, kdm). All these programs can be added to the daemons line and will be started when the system boots. Useful daemons will be presented during this guide.
+
''daemon'' je program koji radi u pozadini, cekajuci dogadjaje da iskrsnu i pruza servise. Dobar primer je web server koji ceka zahtev da izda stranicu (e.g.:httpd) ili SSH server koji ceka korisnika da se uloguje (e.g.:sshd). Dok su ovi potpuno opremljene aplikacije, postoje i daemoni ciji posao nije tako vidljiv. Primeri su daemoni koji pisu poruke u log fajlove (e.g. syslog, metalog), i daemoni koji pruzaju graficko logovanje (e.g.: gdm, kdm). Svi ovi programi se mogu dodati u daemon liniju kako bi se startovali kada sistem startuje. Korisni daemoni ce biti predstavljeni tokom ovog uputstva.
  
Historically, the term ''daemon'' was coined by the programmers of MIT's Project MAC. They took the name from ''Maxwell's demon'', an imaginary being from a famous thought experiment that constantly works in the background, sorting molecules. *nix systems inherited this terminology and created the backronym '''d'''isk '''a'''nd '''e'''xecution '''mon'''itor.
+
Istorijski, termin ''daemon'' je izmisljen od strane programera MIT-ovog projekta MAC. Oni su uzeli ime od ''Maxwell-ovog demon-a'', jednog imaginarnog stvorenja iz poznatog eksperimenta misli koji je stalno radio u pozadini, sortirajuci molekule. *nix sistemi su nasledili ovu terminologiju i napravili inverzni akronim (backronym) '''d'''isk '''a'''nd '''e'''xecution '''mon'''itor.
  
{{Tip|All Arch daemons reside under /etc/rc.d/}}
+
{{Tip|Svi Arch daemoni obitavaju pod /etc/rc.d/}}
  
 
====/etc/fstab====
 
====/etc/fstab====
The '''fstab''' (for '''f'''ile '''s'''ystems '''tab'''le) is part of the system configuration listing all available disks and disk partitions, and indicating how they are to be initialized or otherwise integrated into the overall system's filesystem. The '''/etc/fstab''' file is most commonly used by the '''mount''' command. The mount command takes a filesystem on a device, and adds it to the main system hierarchy that you see when you use your system. '''mount -a''' is called from /etc/rc.sysinit, about 3/4 of the way through the boot process, and reads /etc/fstab to determine which options should be used when mounting the specified devices therein. If '''noauto''' is appended to a filesystem in /etc/fstab, '''mount -a''' will not mount it at boot.
+
'''fstab''' (za '''f'''ile '''s'''ystems '''tab'''le) je deo sistem konfiguracije koji izlistava diskove koji su na raspolaganju i disk particije i pokazuje kako oni mogu biti inicijalizovani ili, u suprotnom, integrisani u sveukupni fajl sistem sistema. '''/etc/fstab''' fajl je nacesce koriscen od strane '''mount''' komande. Mount komanda uzima fajl sistem na uredjaju i dodaje ga u glavnu sistem hijerarhiju koju vidite kada koristite vas sistem. '''mount -a''' se zove iz /etc/rc.sysinit, na oko 3/4 ukupnog puta kroz proces startovanja (but proces), i cita /etc/fstab da odredi koje opcije bi trebale da se koriste kada montira odredjeni uredjaj. Ako je '''noauto''' dodat za fajl sistem u /etc/fstab, '''mount -a''' ga nece montirati prilikom prilikom but-a.
  
''An example of {{Filename|/etc/fstab}}''
+
''Jedan primer {{ic|/etc/fstab}}-a''
 
  # <file system>        <dir>        <type>        <options>                <dump>    <pass>
 
  # <file system>        <dir>        <type>        <options>                <dump>    <pass>
 
  none                  /dev/pts    devpts        defaults                      0        0
 
  none                  /dev/pts    devpts        defaults                      0        0
Line 432: Line 442:
 
  /dev/sda3                    swap    swap        defaults                      0        0
 
  /dev/sda3                    swap    swap        defaults                      0        0
 
  /dev/sda4                  /home      jfs        defaults,noatime              0        2
 
  /dev/sda4                  /home      jfs        defaults,noatime              0        2
{{Note | The 'noatime' option disables writing read access times to the metadata of files and may safely be appended to / and /home regardless of your specified filesystem type for increased speed, performance, and power efficiency (see [http://kerneltrap.org/node/14148 here] for more).  'notail' disables the ReiserFS tailpacking feature, for added performance at the cost of slightly less efficient disk usage.}}
+
{{Note | 'noatime' opcija onemogucava pisanje-citanje-pristup vremena za meta podatke fajlova i moze se bezbedno dodati za / i /home u zavisnosti od zadatog fajl sistem tipa za uvecanje brzine, performansi, i efikasnosti u koriscenju energije (see [http://kerneltrap.org/node/14148 here] za vise informacija).  'notail' onemogucava ReiserFS tailpacking mogucnost, za povecanje performansi po ceni malo manje efikasnosti upotrebe diska.}}
  
; <file system> : describes the block device or remote filesystem to be mounted. For regular mounts, this field will contain a link to a block device node (as created by mknod which is called by udev at boot) for the device to be mounted; for instance, '/dev/cdrom' or '/dev/sda1'. {{Note | If your system has more than one hard drive, the installer will default to using UUID rather than the sd''x'' naming scheme, for consistent device mapping. '''[[Persistent block device naming| Utilizing UUID]] has several advantages and may also be preferred to avoid issues if hard disks are added to the system in the future.''' Due to active developments in the kernel and also udev, the ordering in which drivers for storage controllers are loaded may change randomly, yielding an unbootable system/kernel panic. Nearly every motherboard has several controllers (onboard SATA, onboard IDE), and due to the aforementioned development updates, /dev/sda may become /dev/sdb on the next reboot. (See [[Persistent block device naming| this wiki article]] for more information on persistent block device naming. )}}
+
; <file system> : opisuje blok uredjaj ili udaljeni fajl sistem koji se montira. Za regularno montiranje, ovo polje ce sadrzati link ka nodi blok uredjaja (kao sto je kreirano od strane mknod-a koji se poziva od strane udev-a prilikom butovanja) za uredjaj koji se montira; na primer, '/dev/cdrom' ili '/dev/sda1'. {{Note | Ako vas sistem ima vise od jednog hard diska, instaler ce podesiti tako da koristi UUID pre nego sd''x'' semu imenovanja, za konzistentno mapiranje uredjaja. '''[[Persistent block device naming| Koriscenje UUID-a]] ima nekoliko prednosti i moze biti upotrebljeno da se izbegnu problemi ako ce se hard diskovi dodavati na sistem u buducnosti. ''' Prema aktivnom razvoju u kernelu i udev-u, redosled prema kome se drajveri za kontrolere za skladistenje ucitavaju mogu menjati slucajnim redosledom, rezultirajuci sistemom koji nije u mogucnosti da startuje/kernel panika. Skoro svaka matricna ploca ima nekoliko kontrolera (integrisani SATA, integrisani IDE), i prema gore pomenutim informacijama o razvoju, /dev/sda moze postati /dev/sdb na sledecem restartu. (Pogledajte [[Persistent block device naming| ovaj wiki clanak]] za vise informacija o trajnom imenovanju blok uredjaja.)}}
  
; <dir> : describes the mount point for the filesystem. For swap partitions, this field should be specified as 'swap'; (Swap partitions are not actually mounted.)
+
; <dir> : opisuje tacku za montiranje za fajl sistem. Za swap particiju ovo polje treba zadati kao 'swap'; (Swap particije nisu zapravo montirane.)
  
; <type> : describes the type of the filesystem. The Linux kernel supports many filesystem types. (For the filesystems currently supported by the running kernel, see /proc/filesystems). An entry 'swap' denotes a file or partition to be used for swapping. An entry 'ignore' causes the line to be ignored. This is useful to show disk partitions which are currently unused.
+
; <type> : opisuje tip fajl sistema. Linux kernel podrzava mnoge fajl sistem tipove. (Za fajl sisteme trenutno podrzane od strane kernela, pogledajte /proc/filesystems). Jedan unos 'swap' oznacava fajl ili particiju koja se korsti za svapovanje. Unos 'ignore' uzrokuje da linija bude ignorisana. Ovo je korisno da pokazete disk particije koje trenutno nisu u upotrebi.
  
; <options> : describes the mount options associated with the filesystem. It is formatted as a comma-separated list of options with no intervening spaces. It contains at least the type of mount plus any additional options appropriate to the filesystem type. For documentation on the available options for non-nfs file systems, see mount(8).
+
; <options> : opisuje opcije za montiranje koje se odnose na fajl sistem. Formatiran je  kao lista opcija koje su razdvojene zrezima bez praznih prostora. Sadrzi najmanje tip montiranja plus bilo koju dodatnu opciju koja odgovara fajl sistem tipu. Za dokumentaciju dostupnih opcija za ne-nfs fajl sisteme, pogledajte mount(8).
  
; <dump> : used by the dump(8) command to determine which filesystems are to be dumped. dump is a backup utility. If the fifth field is not present, a value of zero is returned and dump will assume that the filesystem does not need to be backed up. ''Note that dump is not installed by default.''
+
; <dump> : koristi se od strane dump(8)-a komande koja odredjuje koji fajl sistemi ce biti bekapovani. Ako peto polje ne postoji, nula vrednost se vraca i dump ce pretpostaviti da fajl sistem ne treba da bude bekapovan. ''Imajte na umu da dump nije instaliran po difoltu.''
  
; <pass> : used by the fsck(8) program to determine the order in which filesystem checks are done at boot time. The root filesystem should be specified with a <pass> of 1, and other filesystems should have a <pass> of 2 or 0. Filesystems within a drive will be checked sequentially, but filesystems on different drives will be checked at the same time to utilize parallelism available in the hardware. If the sixth field is not present or zero, a value of zero is returned and fsck will assume that the filesystem does not need to be checked.
+
; <pass> : koristi se od strane fsck(8) programa za odredjivanje redosleda po kom su provere fajl sistema obavljene prilikom butovanja sistema. Root fajl sistem treba da bude zadat sa <pass> od 1, i ostali fajl sistemi bi trebali da imaju <pass> od 2 ili 0. Fajl sistemi u okviru diska ce biti proveravani redom, ali fajl sistemi na razlicitim diskovima ce biti proveravani u isto vreme da bi se iskoristio paralelizam dostupan na hardveru. Ako sesto polje nije prisutno ili je nula, vrednost nula se vraca i fsck ce pretpostaviti da fajl sistem ne mora da bude proveren.
  
Expanded information available in the [[Fstab]] wiki entry.
+
Prosirene informacije su dostupne na [[Fstab]] wiki clanku.
  
 
===='''[[Configuring mkinitcpio | /etc/mkinitcpio]].conf'''====
 
===='''[[Configuring mkinitcpio | /etc/mkinitcpio]].conf'''====
''Most users will not need to modify this file at this time, but please read the following explanatory information.''
+
''Vecina korisnika nece imati potrebu da modifikuje ovaj fajl u ovom momentu, ali molim vas procitajte sledece informacije koje objasnjavaju njegovu upotrebu.''
  
This file allows further fine-tuning of the initial ram filesystem, or initramfs, (also historically referred to as the initial ramdisk or "initrd") for your system. The initramfs is a gzipped image that is read by the kernel during boot. The purpose of the initramfs is to bootstrap the system to the point where it can access the root filesystem. This means it has to load any modules that are required for devices like IDE, SCSI, or SATA drives (or USB/FW, if you are booting from a USB/FW drive). Once the initrramfs loads the proper modules, either manually or through udev, it passes control to the kernel and your boot continues. For this reason, the initramfs only needs to contain the modules necessary to access the root filesystem. It does not need to contain every module you would ever want to use. The majority of common kernel modules will be loaded later on by udev, during the init process.
+
Ovaj fajl omogucava dalje fino podesavanje pocetnog ram fajl sistema, ili initramfs-a, (takodje istorijski nazivan kao inicijalni ram disk ili "initrd") za vas sistem. Initramfs je gzip-ovan odraz koji se iscitava od strane kernela prilikom butovanja. Svrha initramfs-a je da butstrapuje sistem do tacke gde on moze da pristupi root fajl sistemu. Ovo znaci da on mora da ucita module koji su neophodni za uredjaje poput IDE, SCSI, ili SATA uredjaja (ili USB/FW, ako butujete sa USB/FW uredjaja). Kad je initramfs ucitao odgovarajuce module, ili manuelno preko udev-a, on prepusta kontrolu kernelu i vas but se nastavlja. Iz ovog razloga, initramfs mora da sadrzi samo module neophodne za pristup root fajl sistemu. On ne zahteva sve module koje ce te ikada zeleti da koristite. Vecina uobicajenih kernel modula ce biti ucitani kasnije od strane udev-a, tokom init procesa.
  
<code>mkinitcpio</code> is the next generation of '''initramfs creation'''. It has many advantages over the old <code>mkinitrd</code> and <code>mkinitramfs</code> scripts.
+
{{ic|mkinitcpio}} je sledeca generacija '''initramfs kreacije'''. Ima mnoge prednosti u odnosu na stari {{ic|mkinitrd}} i {{ic|mkinitramfs}} skripte.
  
* It uses '''glibc''' and '''busybox''' to provide a small and lightweight base for early userspace.
+
* Koristi  '''glibc''' i '''busybox''' da pruzi malu i laganu bazu za rani korisnicki prostor.
* It can use '''udev''' for hardware autodetection at runtime, thus preventing numerous unnecessary modules from being loaded.
+
* Moze da koristi "''udev''' za hardversku automatsku detekciju prilikom izvrsavanja i tako spreci ucitavanje mnogobrojnih bespotrebnih module.
* Its hook-based init script is easily extendable with custom hooks, which can easily be included in pacman packages without having to modifiy mkinitcpio itself.
+
* Njegova hook-bazirana init skripta je lako prosoriva sa dodatnim kukama, koje se lako mogu dodati u pacman paketima bez potrebe za modifikovanjem samog mkinitcpio-a.
* It already supports '''lvm2''', '''dm-crypt''' for both legacy and luks volumes, '''raid''', '''swsusp''' and '''suspend2''' resuming and booting from '''usb mass storage''' devices.
+
* Vec podrzava '''lvm2''', '''dm-crypt''' za oba, legacy i luks uredjaje, '''raid''', '''swsusp''' i '''suspend2''' nastavak i butovanje sa '''usb uredjaja za masovno skladistenje'''.
* Many features can be configured from the kernel command line without having to rebuild the image.
+
* Mnoge mogucnosti mogu biti konfigurisane iz kernel komandne linije bez potrebe za reizgradnjom odraza.
* The '''mkinitcpio''' script makes it possible to include the image in a kernel, thus making a self-contained kernel image is possible.
+
* '''mkinitcpio''' skripta omogucava da sadrzimo odraz u kernelu i tako pruza mogucnost da imamo samo-sadrzajni kernel odraz.
* Its flexibility makes recompiling a kernel unnecessary in many cases.
+
* Njegova fleksibilnost omogucava rekompajliranje kernela bespotrebno u mnogim slucajevima.
  
If using RAID or LVM on the root filesystem, the appropriate HOOKS must be configured. See the wiki pages for [[Installing with Software RAID or LVM| RAID]] and [[Configuring mkinitcpio | /etc/mkinitcpio]] for more info. If using a non-US keyboard. add the "<code>keymap</code>" hook to load your local keymap during boot. Add the "<code>usbinput</code>" hook if using a USB keyboard. Don't forget to add the "<code>usb</code>" hook when installing arch on an external hard drive, Comfact Flash, or SD card, which is connected via usb, e.g.:
+
Ako koristite RAID ili LVM na root fajl sistemu, odgovarajuce KUKE (HOOKS) moraju biti podesene. Pogledajte wiki stranice za [[Installing with Software RAID or LVM| RAID]] i [[Configuring mkinitcpio | /etc/mkinitcpio]] za vise informacija. Ako koristite ne-US tastaturu, dodajte "{{ic|keymap}}" hook da ucitate vas lokalni raspored tastature tokom butovanja. Dodajte "{{ic|usbinput}}" hook ako koristite USB tastaturu. Ne zaboravite da dodate "{{ic|usb}}" hook kada instalirate arch na externi hard disk, Comfact Flash, ili SD karticu, koji se konektuju preko usb-a, e.g.:
 
  HOOKS="base udev autodetect pata scsi sata usb filesystems keymap usbinput"
 
  HOOKS="base udev autodetect pata scsi sata usb filesystems keymap usbinput"
(Otherwise, if boot fails for some reason you will be asked to enter root's password for system maintenance but will be unable to do so.)
+
(U suprotnom, ako but ne uspe iz nekog razloga, bicete upitani da unesete root sifru za odrzavanje sistema ali necete biti u mogucnosti da to ucinite.)
  
If you need support for booting from USB devices, FireWire devices, PCMCIA devices, NFS shares, software RAID arrays, LVM2 volumes, encrypted volumes, or DSDT support, configure your HOOKS accordingly.
+
Ako vam treba podrska za butovanje sa USB uredjaja, FireWire uredjaja, PCMCIA uredjaja, NFS akcija, softverskih RAID nizova, LVM2 uredjaja, enkriptovanih uredjaja, ili DSDT podrska, podesite HOOKS u skladu s tim.
  
 
==== /etc/modprobe.d/modprobe.conf====
 
==== /etc/modprobe.d/modprobe.conf====
  
This file can be used to set special configuration options for the kernel modules. It is unnecessary to configure this file in the example.
+
Ovaj fajl moze da se koristi za podesavanje specijalnih konfiguracionih opcija za kernel module. Nije neophodno da podesite ovaj fajl u nasem primeru.
  
 
====/etc/resolv.conf====
 
====/etc/resolv.conf====
{{Note|If you are using DHCP, you may safely ignore this file, as by default, it will be dynamically created and destroyed by the dhcpcd daemon. You may change this default behavior if you wish. See the [[Network#For DHCP IP|Network]] and [[Resolv.conf]] pages for mor information.}}
+
{{Note|Ako koristite DHCP, mozete bezbedno da ignorisete ovaj fajl, jer prema pocetnim podesavanjima, on ce biti dinamicki kreiran i unistavan od strane dhcpcd daemon-a. Mozete promeniti ovo pocetno ponasanje ako zelite. Pogledajte [[Network#For DHCP IP|Mreza]] i [[Resolv.conf]] stranice za vise informacija.}}
  
The ''resolver'' is a set of routines in the C library that provide access to the Internet Domain Name System (DNS). One of the main functions of DNS is to translate domain names into IP addresses, to make the Web a friendlier place. The resolver configuration file, or /etc/resolv.conf, contains information that is read by the resolver routines the first time they are invoked by a process.
+
''resolver'' je skup rutina u C biblioteci koji pruza pristup Internet Domen Ime Sistemu (DNS). Jedna od glavnih funkcija DNS-a je da prevede domen imena u IP adrese, da bi ucinio Web prijateljskijim mestom. Resolver konfiguracioni fajl, ili /etc/resolv.conf, sadrzi informacije koje se citaju od strane resolver-a rutina prvog puta kada su pokrenute od strane procesa.
  
If you use a static IP, set your DNS servers in /etc/resolv.conf  (nameserver <ip-address>). You may have as many as you wish.  
+
Ako koristite staticki IP, podesite vase DNS servere u /etc/resolv.conf  (nameserver <ip-address>). Mozete ih imati koliko god zelite.
An example, using OpenDNS:
+
Jedan primer sa upotrebom OpenDNS-a:
 
  nameserver 208.67.222.222
 
  nameserver 208.67.222.222
 
  nameserver 208.67.220.220
 
  nameserver 208.67.220.220
  
If you are using a router, you will probably want to specify your DNS servers in the router itself, and merely point to it from your {{Filename|/etc/resolv.conf}}, using your router's IP (which is also your gateway from {{Filename|/etc/rc.conf}}). Example:
+
Ako koristite ruter, verovatno cete zeleti da zadate vase DNS servere u samom ruteru i prosto uperite ka njemu iz vaseg {{ic|/etc/resolv.conf}}-a, upotrebom IP adrese vaseg rutera (koji je isto vas gateway iz {{ic|/etc/rc.conf}}). Primer:
 
  nameserver 192.168.1.1
 
  nameserver 192.168.1.1
  
If using '''DHCP''', you may also specify your DNS servers in the router, or allow automatic assignment from your ISP, if your ISP is so equipped.
+
Ako koristite '''DHCP''', mozete da zadate vase DNS servere u ruteru, ili da dozvolite automatsku dodelu od vaseg ISP-a, ako vas ISP ima tu mogucnost.
  
 
====/etc/hosts====
 
====/etc/hosts====
  
This file associates IP addresses with hostnames and aliases, one line per IP address. For each host a single line should be present with the following information:
+
Ovaj fajl asocira IP adrese sa imenima hostova i alias-ovima, jedna linija po IP adresi. Za svakog hosta jedna linija bi trebalo da postoji sa sledecim informacijama:
 
  <IP-address> <hostname> [aliases...]
 
  <IP-address> <hostname> [aliases...]
Add your ''hostname'', coinciding with the one specified in /etc/rc.conf, as an alias, so that it looks like this:
+
Dodajte vas ''hostname'', tako da se poklapa sa onim zadatim u /etc/rc.conf, tako da izgleda ovako:
  127.0.0.1  localhost.localdomain  localhost '''''yourhostname'''''
+
  127.0.0.1  localhost.localdomain  localhost '''''vasehostime'''''
{{Warning |''This format, '''including the 'localhost' and your actual host name''', is required for program compatibility! So, if you have named your computer "arch", then that line above should look like this:
+
{{Warning |''Ovaj format, '''ukljucujuci 'localhost' i vase host ime''', su neophodni za kompatibilnost programa! Tako da ako ste imenovali vas kompjuter "arch", onda ta linija iznad treba da izgleda ovako:
 
  127.0.0.1  localhost.localdomain  localhost arch
 
  127.0.0.1  localhost.localdomain  localhost arch
Errors in this entry may cause poor network performance and/or certain programs to open very slowly, or not work at all. This is a very common error for beginners.''}}
+
Greske u ovom delu mogu da uzrokuju lose performanse mreze i/ili da odredjeni programi budu mnogo spori prilikom startovanja, ili da ne rade uopste. Ovo je vrlo cesta greska kod pocetnika.''}}
{{Note | Recent versions of the Arch Linux Installer automatically add your hostname to this file once you edit {{Filename|/etc/rc.conf}} with such information. If, for whatever reason, this is not the case, you may add it yourself with the given instructions.}}
+
{{Note | Skorije verzije Arch Linux instalera utomatski dodaju vas hostname u ovaj fajl cim editujete {{ic|/etc/rc.conf}} sa tim informacijama. Ako, iz nekog razloga, ovo nije slucaj, mozete ga dodati sami u skladu sa datim informacijama.}}
  
If you use a static IP, add another line using the syntax: <static-IP> <hostname.domainname.org>  <hostname> e.g.:
+
Ako koristite staticki IP dodajte drugu liniju upotrebom sintakse: <static-IP> <hostname.domainname.org>  <hostname> npr.:
  192.168.1.100 '''''yourhostname'''''.domain.org  '''''yourhostname'''''
+
  192.168.1.100 '''''vasehostime'''''.domain.org  '''''vasehostime'''''
  
{{Tip|For convenience, you may also use /etc/hosts aliases for hosts on your network, and/or on the Web, e.g.:
+
{{Tip|Za prakticnost, mozete isto upotrebiti /etc/hosts alijase za hostove na vasoj mrezi, i/ili na Web-u, npr.:
 
  64.233.169.103  www.google.com  g
 
  64.233.169.103  www.google.com  g
 
  192.168.1.90  media
 
  192.168.1.90  media
 
  192.168.1.88  data
 
  192.168.1.88  data
The above example would allow you to access google simply by typing 'g' into your browser, and access to a media and data server on your network by name and without the need for typing out their respective IP addresses.}}
+
Gornji primer bi vam pruzio mogucnost da pristupite guglu jednostavnim ukucavanjem slova 'g' u vas browser i da pristupite serverima za mediju i podatke na vasoj mrezi prema imenu i bez potrebe za ukucavanjem njihovih odgovarajucih IP adresa.}}
  
 
====/etc/hosts.deny and /etc/hosts.allow====
 
====/etc/hosts.deny and /etc/hosts.allow====
Modify these configurations according to your needs if you plan on using the [[SSH|ssh]] daemon. The default configuration will reject all incoming connections, not only ssh connections. Edit your '''/etc/hosts.allow '''file and add the appropriate parameters:
+
Izmenite ova podesavanja u skladu sa vasim potrebama ako planirate da koristite {[SSH|ssh]] daemon. Pocetno podesavanje ce odbiti sve dolazece konekcije, ne samo ssh konekcije. Editujte vas "''/etc/hosts.allow ''' fajl i dodajte odgovarajuce parametre:
  
* Let everyone connect to you
+
* Da dozvolite svima da se konektuju na vas
 
  sshd: ALL
 
  sshd: ALL
  
* Restrict it to a certain ip
+
* Da se ogranicite na odredjenu ip adresu
 
  sshd: 192.168.0.1
 
  sshd: 192.168.0.1
  
* Restrict it to your local LAN network (range 192.168.0.0 to 192.168.0.255)
+
* Ogranicite ga na vasu loalnu LAN mrezu (range 192.168.0.0 do 192.168.0.255)
 
  sshd: 192.168.0.
 
  sshd: 192.168.0.
  
* Restrict for an IP range
+
* Ogranicite ga na IP opset
 
  sshd: 10.0.0.0/255.255.255.0
 
  sshd: 10.0.0.0/255.255.255.0
  
If you do not plan on using the [[SSH|ssh]] daemon, leave this file at the default, (empty).
+
Ako ne planirate da koristite {[SSH|ssh]] daemon, ostavite ovaj fajl na pocetnim podesavanjima, (prazan).
  
 
====/etc/locale.gen====
 
====/etc/locale.gen====
The <code>/usr/sbin/locale-gen</code> command reads from '''/etc/locale.gen''' to generate specific locales. They can then be used by '''glibc''' and any other locale-aware program or library for rendering text, correctly displaying regional monetary values, time and date formats, alphabetic idiosyncrasies, and other locale-specific standards.
+
{{ic|/usr/sbin/locale-gen}} komanda cita iz '''/etc/locale.gen''' da generise odredjene lokale. Oni zatim mogu da se koriste od strane '''glibc''' i bilo kojih drugih lokal-svesnih programa ili biblioteka za renderovanje teksta, ispravno predstavljanje regionalnih monetarnih vrednosti, formata za vreme i datum, alfabet znakova i drugih lokal-specificnih standarda.
  
By default {{Filename|/etc/locale.gen}} is an empty file with commented documentation. Once edited, the file remains untouched. <code>locale-gen</code> runs on every '''glibc''' upgrade, generating all the locales specified in {{Filename|/etc/locale.gen}}.
+
Po pocetnim podesavanjima (difoltu) {{ic|/etc/locale.gen}} je prazan fajl sa dokumentacijom pod komentarima. Jednom editovan, fajl ostaje nedotaknut. {{ic|locale-gen}} radi na svakoj '''glibc''' nadogradnji, generisuci sve lokale zadate u {{ic|/etc/locale.gen}}.
  
Choose the locale(s) you need (remove the # in front of the lines you want), e.g.:
+
Izaberite lokale koji vam trebaju (uklonite # ispred linija koje zelite), npr.:Choose the locale(s) you need (remove the # in front of the lines you want), e.g.:
 
  en_US ISO-8859-1
 
  en_US ISO-8859-1
 
  en_US.UTF-8
 
  en_US.UTF-8
  
The installer will now run the locale-gen script, which will generate the locales you specified. You may change your locale in the future by editing /etc/locale.gen and subsequently running 'locale-gen' as root.
+
Instaler ce sada pokrenuti locale-gen skriptu koja ce generisati lokale koje ste specificirali (zadali). Mozete da promenite vase lokale u buducnosti editovanjem /etc/locale.gen i  zatim pokretanjem 'locale-gen'-a kao root korisnik.
  
{{Note|If you fail to choose your locale, this will lead to a "The current locale is invalid..." error. This is perhaps the most common mistake by new Arch users.}}
+
{{Note|Ako ne uspete da izaberete vas lokal, ovo ce voditi u "The current locale is invalid..." gresku. Ovo je verovatno najcesca greska medju novim Arch korisnicima.}}
  
====Pacman-Mirror====
+
====Pacman-Odraz====
Choose a mirror repository for '''<code>pacman</code>'''. Remember that archlinux.org is throttled, limiting downloads to 50KB/s.
+
Izaberite odraz repozitorijum za '''{{ic|pacman}}'''. Zapamtite da je archlinux.org usporen i da ogranicava download na 50KB/s.
  
====Root password====
+
====Root sifra====
Finally, set a root password and make sure that you remember it later. Return to the main menu and continue with installing bootloader.
+
Konacno, podesite root sifru i uverite se da ste je zapamtili za kasnije. Vratite se na glavni meni i nastavite sa instalacijom bootloader-a.
  
====Done====
+
====Gotovo====
When you select "Done", the system will rebuild the images and put you back to the Main Menu. This may take some time.
+
Kada izaberete "Done", sistem ce ponovo napraviti odraze i vratiti vas nazad na glavni meni. Ovo moze da potraje neko vreme.
  
===Install Bootloader===
+
===Instalirajte Bootloader===
Because we have no secondary operating system in our example, we will need a bootloader. [[GRUB]] is the recommended bootloader and will be used in the following examples. Alternatively, you may choose [[LILO]] or [[Syslinux]]. Please see the related wiki and documentation pages if you choose to use a bootloader other than GRUB.
+
Jer nemamo drugi operativni sistem u nasem primeru, nama ce trebati bootloader. [[GRUB]] je bootloader koji preporucujemo i koji cemo koristiti u sledecim primerima. Alternativno, mozete da izaberete [[LILO]] ili [[Syslinux]]. Molim vas pogledajte wiki i dokumentacija stranice u vezi njih ako se odlucite da koristite neki od tih bootloader-a.
  
The provided '''GRUB''' configuration ({{Filename|/boot/grub/menu.lst}}) should be sufficient, but verify its contents to ensure accuracy (specifically, ensure that the root (/) partition is specified by UUID on line 3). You may want to alter the resolution of the console  by adding a vga=<number> kernel argument corresponding to your desired virtual console resolution. (A table of resolutions and the corresponding numbers is printed in the {{Filename|menu.lst}}.)
+
Obezbedjena '''GRUB''' konfiguracija ({{ic|/boot/grub/menu.lst}}) bi trebala da bude dovoljna, ali proverite njegov sadrzaj da osigurate preciznost (posebno, uverite se da je root (/) particija zadata u UUID na liniji 3). Mozda cete zeleti da promenite rezoluciju konzole dodavanjem vga=<broj> kernel argumenta koji odgovara vasoj zeljenoj konzolnoj rezoluciji. (Tabela rezolucija i odgovarajucih brojeva je odstampana u {{ic|menu.lst}}.)
  
Explanation:
+
Objasnjenje:
  
; title : A printed menu selection. &quot;Arch Linux (Main)&quot; will be printed on the screen as a menu selection.
+
; title : Ostampani meni izbor.. &quot;Arch Linux (Main)&quot; ce biti odstampan na ekranu kao meni izbor.
; root : '''GRUB''''s root; the drive and partition where the kernel (/boot) resides, according to system BIOS. (More accurately, where GRUB's stage2 file resides). '''NOT necessarily the root''' (/) file system, as they can reside on separate partitions. GRUB's numbering scheme starts at 0, and uses an hd''x,x'' format regardless of IDE or SATA, and enclosed within parentheses. The example indicates that /boot is on the first partition of the first drive, according to the BIOS, so (hd0,0).
+
; root : '''GRUB'''-ov root; disk i particija gde kernel (/boot) obitava, prema BIOS-u sistema. (Preciznije, gde GRUB-ova faza 2 (stage2) falovi obitavaju). '''NEobavezno root ''' (/) fajl sistem, jer oni mogu da obitavaju na odvojenim particijama. GRUB-ova sema za brojanje pocinje sa 0 i koristi hd''x,x'' format u zavisnosti od IDE ili SATA, i zatvara se za zagradama. Primer ukazuje da je /boot na prvoj particiji prvog hard diska prema BIOS-u, tako da (hd0,0).
; kernel : This line specifies:  
+
; kernel : Ova linija precizira:  
:* The path and filename of the kernel '''''relative to GRUB's root'''''. In the example, /boot is merely a directory residing on the same partition as / and '''vmlinuz26''' is the kernel filename; {{Filename|/boot/vmlinuz26}}. If /boot were on a separate partition, the path and filename would be simply {{Filename|/vmlinuz26}}, being relative to '''GRUB''''s root.
+
:* Stazu i ime fajla kernela '''''relativno u odnosu na GRUB-ov root'''''. U primeru, /boot je samo direktorijum koji obitava na istoj particiji kao / i '''vmlinuz26''' je ime kernel fajla;{{ic|/boot/vmlinuz26}}. Ako je /boot na zasebnoj particiji, staza i ime fajla bi bili prosto {{ic|/vmlinuz26}}, i bili bi relativni u odnosu na '''GRUB'''-ov root.
  
:* The <tt>root=</tt> argument to the kernel statement specifies the partition containing the root (/) directory in the booted system, (more accurately, the partition containing {{Filename|/sbin/init}}). An easy way to distinguish the 2 appearances of 'root' in {{Filename|/boot/grub/menu.lst}} is to remember that the first root statement ''informs GRUB where the kernel resides'', whereas the second <tt>root=</tt> kernel argument ''tells the kernel where the root filesystem (/) resides''.
+
:* {{ic|1=root=}} argument u kernel saopstenju precizira particiju koja sadrzi root (/) direktorijum u pokrenutom sistemu, (preciznije, particija koja sadrzi {{ic|/sbin/init}}). Jednostavan nacin da za razlikovanje 2 pojave 'root'-a u {{ic|/boot/grub/menu.lst}} je da zapamtite da prva root izjava ''informise GRUB gde se kernel nalazi'', dok drugi {{ic|1=root=}} kernel argument ''govori kernelu gde root fajl sistem (/) obitava''.
  
:* Kernel options. In our example, '''ro''' mounts the filesystem as read-only during startup, (usually a safe default; you may wish to change this in case it causes problems booting). Depending on hardware, rootdelay=8 may need to be added to the kernel options in order to be able to boot from an external usb hard drive.
+
:* Kernel opcije. U nasem primeru, '''ro''' montira fajl sistem kao samo-citljiv tokom startovanja, (to je obicno bezbedno pocetno podesavanje; mozda cete hteti da promenite ovo u slucaju da uzrokuje probleme prilikom pokretanja sistema (butovanja). U zavisnosti od hardvera, mozda ce biti neophodno dodavanje rootdelay=8 u kernel opcije da bi bili u mogucnosti da pokrenete sistem sa eksternog usb hard diska.
  
; initrd : The path and filename of the initial RAM filesystem '''relative to GRUB''''s root. Again, in the example, /boot is merely a directory residing on the same partition as / and '''kernel26.img''' is the initrd filename; '''/boot/kernel26.img'''. If /boot were on a separate partition, the path and filename would be simply '''/kernel26.img''', being relative to '''GRUB''''s root.
+
; initrd : staza i ime fajla inicijalnog RAM fajl sistema '''relativno u odnosu na GRUB'''-ov root. Opet, u nasem primeru /boot je samo direktorijum koji obitava na istoj particiji kao / i '''kernel26.img''' je initrd ime fajla;'''/boot/kernel26.img'''. Da je /boot na zasebnoj particiji, staza i ime fajla bi bili slicni '''/kernel26.img''', relativno u odnosu na '''GRUB'''-ov root.
  
''Example''
+
''Primer''
 
  title  Arch Linux (Main)
 
  title  Arch Linux (Main)
 
  root  (hd0,0)
 
  root  (hd0,0)
Line 571: Line 581:
 
  initrd /boot/kernel26.img
 
  initrd /boot/kernel26.img
  
''Example for /boot on a separate partition''
+
''Primer za /boot na zasebnoj particiji''
 
  title  Arch Linux (Main)
 
  title  Arch Linux (Main)
 
  root  (hd0,0)
 
  root  (hd0,0)
Line 577: Line 587:
 
  initrd /kernel26.img
 
  initrd /kernel26.img
  
Install the '''GRUB''' bootloader to the master boot record (/dev/sda in our example).
+
Instalirajte '''GRUB''' bootloader u master boot rekord (/dev/sda u nasem primeru).
  
{{Warning|Make sure to install GRUB on '''/dev/sdX''' and '''not /dev/sdX''#'''''! This is a common mistake.}}
+
{{Warning|Obavezno instalirajte GRUB na '''/dev/sdX''' a '''ne /dev/sdX''#'''''! Ovo je uobicajena greska.}}
  
{{tip|For more details, see the [[GRUB]] wiki page.}}
+
{{tip|Za vise detalja, pogledajte [[GRUB]] wiki stranicu.}}
  
===Reboot===
+
===Restartujte===
That's it; You have configured and installed your Arch Linux base system. Exit the install, and reboot:
+
To je to; Konfigurisali ste i instalirali vas Arch Linux sistem. Izadjite iz instalacije i restartujte:
 
  # reboot
 
  # reboot
{{Tip|Be sure to remove the installation media and perhaps change the boot preference in your BIOS; otherwise you may boot back into the installation!}}<noinclude>
+
{{Tip|Uklonite instalacioni medij i, ako je neophodno, promenite but podesavanja u vasem BIOS-u; u suprotnom moze da se desi da butujete nazad u instalaciju!}}<noinclude>
  
{{Beginners' Guide navigation}}
+
<div style='text-align: center;'>'''[[Beginners' Guide (Српски)]] stranice:'''
 +
[[Beginners' Guide/Preface (Српски)|Predgovor]] >> '''[[Beginners' Guide/Preparation (Српски)|Priprema za instalaciju]]''' >> [[Beginners' Guide/Installation (Српски)|Instalacija osnovnog sistema]] >> [[Beginners' Guide/Post-Installation (Српски)|Nakon instalacije]] >> [[Beginners' Guide/Extra (Српски)|Dalje citanje]]
 +
</div>
 
</noinclude>
 
</noinclude>

Revision as of 01:38, 6 December 2012

Note: Ovo je deo visestranog clanka za Uputstvo za pocetnike.Kliknite ovde ako biste pre zeleli da citate uputstvo u celosti.

Tango-view-refresh-red.pngThis article or section is out of date.Tango-view-refresh-red.png

Reason: please use the first argument of the template to provide a brief explanation. (Discuss in Talk:Beginners' Guide/Installation (Српски)#)

Instalacija osnovnog sistema

Kao root korisnik, pokrenite instalacionu skriptu sa tty1:

# /arch/setup

Trebalo bi da vidite Arch Linux frejmvork ekran.

Izaberite izvor za instalaciju

Nakon ekrana za dobrodoslicu, bicete upozoreni za instalacioni izvor. Izaberite odgovarajuci izvor za instaler koji koristite. Ako koristite odraz za instalaciju preko interneta, relativna brzina i svezina paketa u repozitorijumima moze biti proverena here.

  • Ako izaberete CORE instaler i zelite da koristite pakete sa CD-a, izaberite CD-ROM kao izvor
  • Alternativno, ako koristite net-instalacioni medij, izaberite NET i pogledajte sekciju ispod (Podesavanje mreze).

Podesavanje mreze (Netinstall)

Bicete obavesteni da ucitate ethernet drajvere rucno, ako zelite. Udev je prilocno efikasan kada je ucitavanje neophodnih modula u pitanju, tako da mozete da pretpostavite da je to vec uradio. Na sledecem ekranu, izaberite "Setup Network". Mozete potvrditi ovo pritiskom na <Alt>+F3 i pokretanjem ifconfig-a. Nakon toga se vratite na tty1 pritiskom na <Alt>+F1.

Dostupni interfejsi ce se pojaviti. Ako su jedan interfejs i HWaddr (HardWare address) izlistani, onda je vas modul vec ucitan. Ako vas interfejs nije izlistan, mozete da uradite probe iz instalera ili da to rucno uradite iz druge virtualne konzole. Izaberite vas interfejs da bi nastavili.

Instaler ce vas zatim upitati da li zelite da koristite DHCP. Ako izaberete Yes, to ce pokrenuti dhcpcd da pronadje dostupni gateway i da izda zahtev za IP adresom; Izborom No opcije cete biti upitani za vasu staticku IP adresu, netmask, broadcast, gateway DNS IP, HTTP proxy i FTP proxy. Nakon toga bicete vraceni na Net instalacioni meni

Izaberite Choose Mirror i selektujte FTP/HTTP odraz. Kada zavrsite, vratite se na glavni meni.

Note: archlinux.org je usporen na 50KB/s
(A)DSL brzi start za zivo okruzenje

(Ako imate modem ili ruter u bridge modu za konektovanje na vaseg ISP-a)

Predjite na drugu virtualnu konzolu (<Alt> + F2), ulogujte se kao root i pokrenite

# pppoe-setup

Ako je sve dobro konfigurisano na kraju, mozete da se povezete sa ISP-om sa

# pppoe-start

Vratite se na prvu virtualnu konzolu sa <ALT>+F1. Nastavite sa Podesavanje sata

Bezicni internet - brzi start za zivo okruzenje

(Ako imate pristup bezicnom internetu tokom instalacionog procesa)

Drajveri za bezicni internet i pomocni programi su vam dostupni u zivom okruzenju instalacionog medija. Dobro poznavanje vaseg hardvera za bezicni internet ce biti od kljucnog znacaja za uspecno konfigurisanje. Imajte na umu da ce sledeca procedura za brzi start, "obavljena u ovom momentu u instalaciji", inicijalizovati vas hardver za bezicni internet za upotrebu "u zivom okruzenju instalacionog medija". Ovi koraci (ili neki drugi oblik upravljanja vajrles-om) moraju biti ponovljeni iz instaliranog sistema nakon njegovog startovanja.

Takodje znajte da su ovi koraci opcioni ukoliko vajrles konekcija nije neophodna u ovom momentu u okviru instalacije; vajrles funkcionalnost moze biti uspostavljena kasnije bez problema.

Note: Sledeci primeri koriste wlan0 za interfejs i 'linksys' za ESSID. Zapamtite da promenite ove u skladu sa vasom situacijom.

Osnovna procedura je:

  • Predjite na slobodnu virtualnu konzolu , npr.: <ALT>+F3
  • Ulogujte se kao root
  • (Opciono) identifikujte bezicni interfejs:
# lspci | grep -i net
  • Proverite da je udev ucitao drajver i da je drajver kreirao upotrebljiv vajrles kernel interfejs sa /usr/sbin/iwconfig:
# iwconfig
 lo no wireless extensions.
 eth0 no wireless extensions.
 wlan0    unassociated  ESSID:""
          Mode:Managed  Channel=0  Access Point: Not-Associated
          Bit Rate:0 kb/s   Tx-Power=20 dBm   Sensitivity=8/0
          Retry limit:7   RTS thr:off   Fragment thr:off
          Power Management:off
          Link Quality:0  Signal level:0  Noise level:0
          Rx invalid nwid:0  Rx invalid crypt:0  Rx invalid frag:0
          Tx excessive retries:0  Invalid misc:0   Missed beacon:0

wlan0 je dostupni interfejs za vajrles (bezicni internet) u ovom primeru.

Note: Ako ne vidite izlaz slican ovom, onda vas vajrles drajver nije ucitan. U tom slucaju morate da ucitate drajver sami. Pogledajte Wireless Setup za vise detaljnih informacija.
  • Podignite (startujte) interfejs sa /sbin/ifconfig <interface> up.
# ifconfig wlan0 up

Mali procenat vajrles cipova zahteva i firmver, kao dodatak odgovarajucem drajveru. Ako vajrles cipovi zahtevaju firmver, verovatno cete dobiti ovu gresku prilikom podizanja interfejsa:

# ifconfig wlan0 up
SIOCSIFFLAGS: No such file or directory

Ako niste sigurni, pokrenite /usr/bin/dmesg da upitate kernel log da li su vajrles cipovi izdali zahtev za firmver. Primer izlaza za jedan Intel skup cipova koji su zatrazili firmver od kernela prilikom startovanja sistema:

$ dmesg | grep firmware
firmware: requesting iwlwifi-5000-1.ucode

Ako ne postoji izlaz, moze se zakljuciti da vajrles cipset ne zahteva firmver.

Note: Firmver paketi za vajrles cipove (za kartice koje ih zahtevaju) su unapred instalirani pod /lib/firmware u zivom okruzenju (na CD/USB stiku) ali moraju biti eksplicitno instalirani na vas sistem da pruze funkcionalnost vajrlesa nakon sto restartujete u sistem! Selekcija i instalacija paketa je pokrivena kasnije u ovom uputstvu. Obezbedite instalaciju vajrles modula i firmvera tokom koraka selekcije paketa! Pogledajte Wireless Setup ako niste sigurni oko zahteva odgovarajuceg firmvera za vas specificni skup cipova. Ovo je vrlo cesta greska.
  • Ako je ESSID zaboravljen ili je nepoznat, upotrebite /sbin/iwlist <interface> scan da skenirate mreze u okruzenju.
# iwlist wlan0 scan

  • Ako mreza ima WPA enkripciju:

Upotreba WPA enkripcije zahteva da kljuc bude enkriptovan i skladisten u fajlu, zajedno sa ESSID-om, da bi mogao kasnije da se upotrebi za konekciju preko wpa_supplicant. Usled toga, nekoliko dodatnih koraka je neophodno:

Za svrhu pojednostavljenja i rezervne kopije, preimenujte pocetni wpa_supplicant.conf fajl:

# mv /etc/wpa_supplicant.conf /etc/wpa_supplicant.conf.original

Upotrebom wpa_passphrase, omogucite vasoj vajrles mrezi i WPA kljucu da bude enkriptovan i zapisan u /etc/wpa_supplicant.conf

Sledeci primer enkriptuje kljuc 'my_secret_passkey' od 'linksys' vajrles mreze, generise novi konfiguracioni fajl (<file>/etc/wpa_supplicant.conf</file>), i and zatim preusmerava enkriptovani kljuc, zapisujuci ga u fajl:

# wpa_passphrase linksys "my_secret_passkey" > /etc/wpa_supplicant.conf

Proverite WPA Supplicant za vise informacija i resavanje eventualnih problema.

Note: /etc/wpa_supplicant.conf se nalazi u obicnom tekst formatu. Ovo nije rizicno u instalacionom okruzenju, ali nakon restarta u vas novi sistem i rekonfigurisanja WPA, ne zaboravite da promenite dozvole na /etc/wpa_supplicant.conf (e.g. chmod 0600 /etc/wpa_supplicant.conf da ga ucinite citljivim samo za root korisnika).
  • Povezite vas vajrles uredjaj sa pristupnom tackom koju zelite da koristite. U zavisnosti od enkripcije (none, WEP, ili WPA), procedura moze da varira. Morate da znate ime izabrane vajrles mreze (ESSID).
Enkripcija Komanda
Bez enkripcije iwconfig wlan0 essid "linksys"
WEP w/ Hex kljuc iwconfig wlan0 essid "linksys" key "0241baf34c"
WEP w/ ASCII lozinka iwconfig wlan0 essid "linksys" key "s:pass1"
WPA wpa_supplicant -B -Dwext -i wlan0 -c /etc/wpa_supplicant.conf
Note: Proces konektovanja na mrezu moze biti automatizovan kasnije upotrebom Arch mreznog daemon-a, netcfg, wicd, ili drugog mreznog menadzera prema vasem izboru.
  • Nakon primene odgovarajuce metode udruzenja, navedene gore, sacekajte nekoliko trenutaka i proverite da ste uspesno udruzeni sa pristupnom tackom nakon sto nastavite. Npr.:
# iwconfig wlan0

Izlaz bi trebao da nagovesti da je vajrles mreza udruzena sa interfejsom.

  • Zahtevajte IP adresu sa /sbin/dhcpcd <interface> . npr.:
# dhcpcd wlan0
  • Na kraju, uverite se da mozete da rutirate upotrebom /bin/ping:
# ping -c 3 www.google.com

Trebalo bi da imate mreznu konekciju koja radi. Za resavanje eventualnih problema, proverite detaljniju Wireless Setup stranicu.

Vratite se na tty1 sa <ALT>+F1. Nastavite sa Podesavanje sata

Podesavanje sata

  • UTC - Izaberite UTC ako koristite samo UNIX-olike operativne sisteme.
  • localtime - izaberite local ako pokrecete i Microsoft Windows OS uporedo.

Pripremite hard diskove

Warning: Particionisanje hard diskova moze unistiti podatke. Upozoravamo vas da napravite kopiju vasih vaznih podataka pre nego sto nastavite.
Note: Particionisanje moze biti obavljeno pre pokretanja Arch instalacije, ako zelite, upotrebom GParted ili drugih dostupnih alata. Ako je instalacioni disk vec particionisan prema neophodnim specifikacijama, nastavite sa Podesavanje tacaka za montiranje fajl sistema

Proverite trenutni raspored na disku i identitete pokretanjem /sbin/fdisk sa -l (malo L) prekidacem.

Otvorite drugu virtualnu konzolu (<ALT>+F3) i unesite:

# fdisk -l

Zabelezite disk/particiju koju cete upotrebiti za Arch instalaciju.

Predjite nazad na instalacionu skriptu sa <ALT>+F1

Izaberite prvu opciju na meniju "Prepare Hard Drive".

  • Opcija1: Auto-Prepare (Brise ceo hard disk i podesava particije)

Auto-Prepare deli disk na sledecu konfiguraciju:

  • ext2 /boot paricija, pocetna velicina 32MB. Bicete upitani da modifikujete velicinu prema vasim potrebama.
  • swap paricija, pocetna velicina 256MB. Bicete upitani da modifikujete velicinu prema vasim potrebama.
  • Odvojena / i /home particija, (velicina isto mogu biti zadate). Dostupni fajl sistemi su ext2, ext3, ext4, reiserfs, xfs and jfs, ali zapamtite da oba / i /home ce deliti isti fajl sistem tip ako izaberete Auto Prepare opciju.

Znajte da ce Be Auto-prepare kompletno obrisate izabrani hard disk. Procitajte upozorenje prikazano od strane instalera veoma pazljivo i uverite se da je ispravan uredjaj selektovan za particionisanje.

  • Opcija 2: Rucno particionisanje hard diskova (sa cfdisk)- preporucljivo.

Ova opcija ce vam dozvoliti najrobustnije particionisanje hard diskova prema vasim potrebama.

  • Opcija 3: Rucno konfigurisanje blok uredjaja, fajl sistema i tacaka za montiranje

Ako je ovo selektovano, sistem ce listati fajl sisteme i tacke za montiranje koje je pronasao i pitati vas ako zelite da ih upotrebite. Ako izaberete "Yes", bice vam dat izbor da selektujete zeljenu metodu identifikacije, prema dev, label ili uuid.

  • Opcija 4: Vracanje zadnjih fajl sistem izmena

U ovom momentu, napredniji GNU/Linux korisnici koji su upoznati i opusteni kada je rucno particionisanje u pitanju, mogu preskociti dole na Selektovanje paketa ispod.

Note: Ako instalirate na USB fles, pogledajte "Installing Arch Linux on a USB key".

Particionisanje hard diskova

Partition Info

Particionisanje hard diskova definise odredjene oblasti (particije) u okviru diska, od kojih ce se svaka pojavljivati i ponasati se kao zaseban disk i na kojima se mogu kreirati razliciti fajl sistemi (formatiranje).

  • Postoji 3 vrste disk particionisanja:
  1. Primary (primarna)
  2. Extended (prosirena)
  3. Logical (logicka)

Primary particije mogu biti butabilne, i ogranicene su na 4 particije po disku ili raid-u. Ako sema za particionisanje zahteva vise od 4 particije, jedna "extended" particija koja ce sadrzati "logical" particije ce biti neophodna.

Prosirene (extended) particije nisu upotrebljive same po sebi; one su zapravo "kontejner" za logicke particije. Ako je neophodno, hard disk ce sadrzati samo jednu prosirenu (extended) particiju; koja ce zatim biti podeljenja na logicke particije.

Kada particionisete disk, mozete da posmatrate ovu semu za brojanje tako sto cete napraviti primarne particije sda1 do sda3 praceno sa kreiranjem jedne extended (prosirene) particije, sda4, a zatim da kreirate logicke particije u okviru prosirene (extended) particije; sda5, sda6, i tako dalje.

Swap particija

Swap particija je mesto na hard disku gde obitava ram memorija, pruzajuci kernelu da na lak nacin koristi hard disk za one podatke za koje nema mesta u fizickoj RAM memoriji.

Istorijski, generalno pravilo za velicinu swap particije je bilo 2x iznos fizickog RAM-a. Tokom vremena, kako su racunari dobijali sve vece kapacitete memorije, ovo pravilo je postalo zastarelo. Generalno, na masinama sa vise od 512MB RAM-a, pravilo 2x je obicno sasvim dovoljno. Ako instalaciona masina pruza veci iznos rama (vise od 1024 MB), vrlo lako mozete kompletno da zaboravite na swap particiju, jer je opcija za kreiranje swap fajl uvek dostupna kasnije. 1 GB swap particija ce biti upotrebljena u ovom slucaju.

Note: Ako koristite suspend-to-disk, (hibernacija) swap particija bar jednaka u velicini sa ukupnim iznosom fizikog RAM-a je neophonda. Neki Arch korisnici su cak preporucili pravljenje vecih swap particija od fizickog RAM-a za nekih 10-15%, da bi obezbedili prostor za eventualne lose sektore.
Sema za particionisanje

Sema za particionisanje diska je zasebna za svaku osobu. Izbor svakog korisnika ce biti jedisntven u skladu sa njihovim licnim navikama i potrebama u koriscenju racunara. Ako zelite da imate dupli boot izmedju Arch Linux-a i Windows operativnog sistema molim vas pogledajte Windows and Arch Dual Boot.

Fajl sistem kandidati za zasebne particije obuhvataju:

/ (root) Root fajl sistem je primarni fajl sistem iz kog se svi ostali fajl sistemi granaju; vrh hijerarhije. Svi fajlovi i direktorijumi se pojavljuju pod "/", cak i ako su skladisteni na drugim fizickim uredjajima. Sadrzaji root fajl sistema moraju biti adekvatni za startovanje, povratak, oporavak i/ili popravku sistema. Tako da odgovarajuci direktorijumi pod / nisu sami za sebe kandidati za zasebne particije. (Pogledajte upozorenje ispod)."

/boot Ovaj direktorijum sadrzi kernel i ramdisk odraze i konfiguracioni fajl za bootloader, i bootloader faze. /boot takodje skladisti podatke koji se koriste pre nego sto kernel pocne sa izvrsavanjem programa za korisnicki prostor. Ovo moze da sadrzi cuvanje master boot sektora i sektor map fajlova. /boot je od vitalnog znacaja za startovanje, ali je jedinstven po tome sto moze biti skladisten na svojoj zasebnoj particiji (ukoliko je neophodno)."

/home Pruza poddirektorijume, svaki imenovan za korisnika sistema, za skladistenje raznih licnih podataka kao i konfiguracionih fajlova za aplikacije na nivou korisnika.

/usr Dok je root primarni fajl sistem, /usr je sekundarna hijerarhija za sve podatke sistem korisnika, ukljucujuci vecinu visekorisnickih pomocnih programa i aplikacija. /usr je upotrebljiv od strane vise korisnika i dozvoljeno je samo njegovo citanje. To znaci da ce /usr biti deljiv izmedju nekoliko razlicitih hostova i u njega ne sme biti pisano, osim u slucaju osvezavanja/nadogradnje sistema. Svaka informacija koja je specificna za hosta ili varira po pitanju vremena je skladistena na nekom drugom mestu."

/tmp direktorijum za programe koji zahtevaju privremene fajlove poput '.lck' fajlova, koji se mogu koristiti za sprecavanje vise instanci njihovog odgovarajuceg programa sve dok posao nije zavrsen, u kom momentu ce '.lck' fajl biti uklonjen. Programi ne smeju pretpostaviti da su bilo koji fajlovi ili direktorijumi u /tmp sacuvani izmedju pokretanja programa i fajlovi i direktorijumi locirani pod /tmp ce tipicno biti obrisati svaki put kad se sistem restartuje.

/var sadrzi varijabilne podatke; spool direktorijume i fajlove, administrativne i login podatke, kes od pakmena, ABS drvo, itd. /var postoji da bi omogucio montiranje /usr kao samo-citljivog. Sve sto kroz istoriju ide u /usr, a zapisano je tokom operacija sistema (u odnosu na instalaciju i odrzavanje softvera) mora obitavati pod /var.

Warning: Pored /boot, direktorijumi od vitalnog znacaja za startovanje su: '/bin', '/etc', '/lib', and '/sbin'. Tako da, oni ne smeju obitavati na odvojenim particijama od /.

Postoji nekoliko prednosti za koriscenje diskretnih fajl sistema, pre nego ih kombinovati sve na jednu particiju:

  • Bezbednost: Svaki fajlsistem moze biti podesen u /etc/fstab kao 'nosuid', 'nodev', 'noexec', 'readonly', itd.
  • Stabilnost: Korisnik, ili program koji ne funkcionise mogu kompletno da popune fajl sistem sa smecem ako ne imaju dozvole za pisanje da to ucine. Kriticni programi, koji obitavaju na razlicitim fajl sistemima ne trpe ovaj uticaj.
  • Brzina: Fajl sistem na koji se pise cesto moze postati fragmentovan. (Efikasan metod izbegavanja fragmentacije je da obezbedite da fajl sistemi nikad ne dodju u opasnost od potpunog popunjavanja.) Zasebni fajl sistemi ne trpe ovaj uticaj, i svaki moze biti defragmentovan odvojeno za sebe.
  • Integritet: Ako jedan fajl sistem postane korumpiran, odvojeni fajl sistemi nemaju taj problem.
  • Prilagodljivost: Deljenje podataka preko nekoliko sistema postaje celishodno kada su nezavisni fajl sistemi u upotrebi. Zasebni fajl sistem tipovi mogu isto biti izabrani bazirano na prirodi podataka i upotrebi.

U ovom primeru, mi cemo koristiti odvojene particije za /, /var, /home, i swap particije.

Note: /var sadrzi mnogo malih fajlova. Ovo treba uzeti u obzir kada birate fajl sistem tip za njega, (ako kreirate njegovu zasebnu particiju).
Koliko velike particije treba da napravim?

Ovo pitanje se najbolje odgovara bazirano na individualnim potrebama. Mozda cete zeleti da prosto kreirate jednu particiju za root i jednu particiju za swap ili samo jednu root particiju bez swap-a ili pogledajte sledece primere i razmotrite smernice da obezbedite referentni okvir:

  • Root fajl sistem (/) u primeru ce stadrzati /usr direktorijum, koji ce postati srednje velik, u zavisnosti od toga koliko softvera je instalirano. 15-20 GB bi trebalo da bude dovoljno za vecinu korisnika.
  • /var fajl sistem ce sadrzati, pored ostalih podataka, ABS drvo i pacman kes. Cuvanje kesiranih paketa je korisno i pruza mogucnost prilagodljivosti; pruza mogucnost da unazadite pakete ako je neophodno. /var tezi da raste u velicini; pacman kes moze narasti velik tokom dugog vremenskog perioda, ali moze biti bezbedno ociscen ukoliko je neophodno. Ako koristite SSD, mozete da locirate vas /var na hard disku i da drzite / i /home particije na vasem SSD-u da bi ste izbegli besportrebno citanje/pisanje na SSD. 8-12 gigabajta na desktop sistemu bi trebalo da bude dovoljno za /var, u zavisnosti od toga koliko softvera nameravate da instalirate. Serveri teze da imaju relativno vece /var fajl sisteme.
  • The /home fajl sistem je tipicno gde se nalaze korisnicki podaci, download-i, i multimedija. Na desktop sistemu, /home je tipicno najveci fajl sistem na hard disku. Zapamtite da ako izaberete da reinstalirate Arch, svi podaci na vasoj /home particiji ce biti netaknuti (sve dok imate zasebnu /home particiju).
  • Dodatnih 25% prostora dodatih na svaki fajl sistem ce pruziti prostor za nepredvidjene slucajeve, prosirenje, i moze posluziti kao preventiva za fragmentaciju.

Iz gornjih uputstava, primer sistema ce sadrzati ~15GB root (/) particiju, ~10GB /var, 1GB swap i /home koji sadrzi ostatak prostora.

Kreiranje particija sa cfdisk

Startujte sa kreiranjem primarne particije koja ce sadrzati root, (/) fajlsistem.

Izaberite New -> Primary i unesite zeljenu velicinu za root (/). Stavite particiju na pocetak diska.

Takodje izaberite Type obelezavanjem na '83 Linux'. Kreirana / particija ce se pojaviti kao sda1 u nasem primeru.

Sada kreirajte primarnu particiju za /var, obelezavanjem Type 83 Linux. Kreirana /var particija ce se pojaviti kao sda2.

Sledece, kreirajte particiju za swap. Izaberite odgovarajucu velicinu i zadajte Type kao 82 (Linux swap / Solaris). Kreirana particija ce se pojaviti kao sda3.

Na kraju, kreirajte particiju za vas /home direktorijum. Izaberite drugu primarnu particiju i podesite zeljenu velicinu.

Takodje, izaberite Type kao 83 Linux. Kreirana /home particija ce se pojaviti kao sda4.

Primer:

Name    Flags     Part Type    FS Type           [Label]         Size (MB)
-------------------------------------------------------------------------
sda1               Primary     Linux                             15440 #root
sda2               Primary     Linux                             10256 #/var
sda3               Primary     Linux swap / Solaris              1024  #swap
sda4               Primary     Linux                             140480 #/home

Izaberite Write i napisite 'yes'. Budite na oprezu da ova operacija moze da unisti podatke na vasem disku. Izaberite Quit da napustite particioner. Izaberite Done da napustite meni i nastavite sa "Podesavanje tacaka za montiranje fajl sistema".

Note: Od zadnjeg razvoja Linux kernela koji sadrzi libata i PATA module, svi IDE, SATA i SCSI diskovi su usvojili sdx sistem imenovanja. Ovo je savrseno normalno i ne treba da bude briga.

Podesavanje tacaka za montiranje fajl sistema

Zadajte svaku particiju i odgovarajucu tacku za montiranje prema vasim potrebama. (Setite se da se particije zavrsavaju sa brojem. Tako da , sda nije sama po sebi particija, vec oznacava ceo disk).

Fajl sistem tipovi

Opet, fajl sistem tip je vrlo subjektivna stvar koja se zasniva na licnom izboru. Svaka ima svoje prednosti, nedostatke i jedinstvene atribute. Kratak pregled podrzanih fajl sistema:

1. ext2 Second Extended Filesystem- Stari, pouzdani GNU/Linux fajl sistem. Vrlo stabilan, ali bez podrzke za zurnalizovanja. Moze biti nepogodna za root (/) i /home, zbog vrlo dugackog fsck-a (dugacke provere fajl sistema). ext2 fajl sistem moze lako biti konvertovan u ext3.

2. ext3 Third Extended Filesystem- U sustini ext2 sistem, ali sa podrskom za zurnalizovanje. ext3 je kompatibilan u nazad sa ext2. Ektremno stabilan, zreo i najvise koriscen i podrzan GNU/Linux fajl sistem.

3. ext4 Fourth Extended Filesystem- Kompatibilan u nazad sa ext2 i ext3. Predstavlja podrsku za diskove velicine preko 1 exabajta i fajlove sa velicinom do 16 terabajta. Uvecava 32,000 velicinu poddirektorijuma u ext3 na 64,000. Pruza mogucnost onlajn defragmentacije.

4. ReiserFS (V3)- Hans Reiser-ov fajl sistem visokih performansi sa zurnalizovanjem. Koristi vrlo interestantan metod protoka podataka baziranog na nekonvencionalnom i kreativnom algoritmu. ReiserFS se reklamira kao vrlo brz, pogotovo kada radi sa mnogo malih fajlova. ReiserFS se brzo formatira, ali je spor prilikom montiranja. Prilicno sazreo i stabilan. ReiserFS (V3) nije u procesu razvoja u ovom momentu. Generalno se smartra kao dobar izbor za /var.

5. JFS - IBM's Journaled FileSystem- Prvi fajl sistem koji je pruzio zurnalizovanje. JFS je imao mnogo godina upotrebe u IBM AIX® OS-u pre nego sto je ubacen u GNU/Linux. JFS trenutno koristi najmanje procesorskih resursa od svih GNU/Linux fajl sistema. Veoma brz prilikom formatiranja, montiranja i fsck-a (provere fajl sistema) i generalno veoma dobre performanse, pogotovo u odnosu sa dedlajnom I/O zakazivacem. (Pogledajte JFS.) Nije tako siroko podrzan kao ext ili ReiserFS, ali veoma zreo i stabilan.

6. XFS - Jos jedan rani fajl sistem sa zurnalizovanjem originalno razvijen od strane Silicon Graphics-a za IRIX operativni sistem i ubacen u GNU/Linux. XFS pruza veoma brz protok za velike fajlove i velike fajl sisteme. Veoma brz prilikom formatiranja i montiranja. Generalno obelezen kao spor sa mnogo malih fajlova, u poredjenju sa ostalim fajl sistemima. XFS je veoma zreo i pruza onlajn mogucnost defragmentovanja.

7. Btrfs - Takodje poznat kao "Bolji FS" je novi fajl sistem sa znatnim, novim i mocnim karakteristikama. Slican Sun/Oracle-ovom odlicnom ZFS-u. Ovi sadrze snepsotove, pravljenje odraza sa vise diskova (prakticno softverski raid bez mdadm-a), checksum-e, inkementalni bekap i kompresiju u letu (koja moze da pruzi znacajno povecanje performansi kao i stednju prostora), i jos toga. Jos uvek se smatra "nestabilnim" od Januara 2011, ali je zdruzen u glavni kernel pod eksperimentalnim statusom. Btrfs izgleda kao buducnost linux fajl sistema i sada se pruza kao root fajl sistem izbor u Ubuntu 10.10, OpenSUSE 11.3 i drugim velikim distribucijama.

  • JFS i XFS fajl sistemi ne mogu biti smanjeni sa disk alatima (poput gparted-a ili parted magic-a)
Napomena u vezi zurnalizovanja

Svi gornji fajl sistemi, osim ext2, koriste zurnalizovanje. Fajl sistemi sa zurnalizovanjem su otporni na greske. Oni koriste zurnalizovanje da loguju promene pre nego sto su pocinjene nad fajl sistemom da bi izbegli korupciju meta podataka u slucaju pada sistema. Imajte na umu da nisu sve tehnike zurnalizovanja iste; samo ext3 i ext4 pruzaju data-mod zurnalizovanje, (ali ne kao pocetno podesavanje), koji zurnalizuje oba, podatke i meta podatke (ali sa znacajnim penalom u brzini). Ostali samo pruzaju ordered-mod zurnalizovanje, koji zurnalizuje samo meta podatke. Dok ce svi vratiti vas fajl sistem u ispravno stanje nakon oporavka od pada, data-mod zurnalizovanje pruza najvecu zastitu protiv korupcije fajl sistema i gubitka podataka, ali moze patiti od pada performansi jer su svi posaci pisu dva puta (prvo u dnevnik, a zatim na disk). U zavisnosti od toga koliko su vam bitni vasi podaci, mozete razmotriti odgovarajuci fajl sistem za vas.

Nastavak dalje ...

Izaberite i napravite fajl sistem (foramtirajte particiju) za / tako sto cete selektovati yes. Bicete upozoreni da dodate dodatne particije. U nasem primeru, sda2 i sda4 ostaju. Za sda2, izaberite fajl sistem tip i montirajte ga je kao /var. Konacno, izaberite fajl sistem tip za sda4 montirajte je kao /home. Template:Box Note Vratite se na glavni meni.

Izaberite pakete

Svi paketi tokom instalacije su iz [core] repozitorijuma (udaljena baza paketa na internetu iz koje skidate pakete - programe za Arch). Oni su dalje podeljeni na Base, i Base-devel. Informacije paketa i kratki opisi su dostupni ovde.

Prvo, izaberite paket kategoriju:

Note: Radi ubrzanja procesa, svi paketi u base su izabrani u skladu sa difoltom (pocetnim podesavanjem). Upotrebite spejs da selektujete i deselektujete pakete.
Base 
Paketi iz [core] repozitorijuma pruzaju minimalno osnovno okruzenje. Uvek selektujte uklonite samo one pakete koji nece biti korisceni.
Base-devel 
Dodatni alati iz [core] poput make, i automake. Vecina pocetnika bi trebalo da ih instalira jer ce vecini trebati kasnije.

Nakon selektovanja kategorije bice vam prikazana cela lista paketa sa prilikom da detaljno podesite vase selekcije. Koristite spejs za selektovanje i deselektovanje.

Note: Ako je vajrles konekcija neophodna, zapamtite da izaberete i instalirate wireless_tools pakete. Neki vajrles interfejsi zahtevaju i ndiswrapper i/ili odredjeni firmver. Ako planirate da koristite WPA enkripciju, trebace vam wpa_supplicant. Vajrles podesavanje stranica ce vam pomoci da izaberete odgovarajuce pakete za vas vajrles uredjaj. Isto razmotrite instalaciju netcfg-a, koji ce vam pomoci da podesite mreznu konekciju i profile nakon sto restartujete u vas novi sistem.

Nakon izbora potrebnih paketa, napustite ekran za selekciju i nastavite na sledeci korak, Install packages.

Instalacija paketa

Install Packages ce instalirati izabrane pakete na vas novi sistem. Ako ste izabrali a CD/USB kao izvor, verzije paketa sa CD/USB-a ce biti instalirani. Ako ste se opredelili za Net-instalaciju (Netinstall), svezi paketi ce biti preuzeti sa interneta i instalirani.

Note: U nekim instalerima, bicete upitani ako zelite da zadrzite pakete u pacman kesu. Ako izaberete 'yes', imacete fleksibilnost da unazadite na prethodne paket verzije u buducnosti, pa je ovo preporucljivo (uvek mozete da ispraznite kes u buducnosti).

Nakon sto su paketi preuzeti, instaler ce proveriti njihov integritet. Zatim ce napraviti kernel od preuzetih paketa.

Konfigurisanje sistema

Tip: Blisko pracenje i razumevanje ovih koraka je od vitalnog znacaja da obezbedite ispravno konfigurisani sistem.

U ovoj fazi instalacije, podesicete primarne konfiguracione fajlove vaseg Arch Linux osnovnog sistema. Prethodne verzije instalera su sadrzale hwdetect da prikupe informacije o vasoj konfiguraciji. Ovo je unazadjeno i zamenjeno sa udev-om, koji bi trebalo da uspe da ucita vecinu modula automatski prilikom startovanja.

Sada cete biti upitani koji tekst editor zelite da koristite; izaberite nano, joe ili [[Vim|vi]. nano se generalno smatra kao najlaksi od ova tri. Molim vas pogledajte wiki stranice, za odredjeni editor koji zelite da koristite, za instrukcije kako da ga koristite. Pojavice vam se meni zajedno sa glavnim konfiguracionim fajlovima za vas sistem.

Note: Vrlo je vazno u ovom momentu da editujete, ili bar potvrdite tako sto cete otvoriti svaki konfiguracioni fajl. Instalaciona skripta se oslanja na vas unos da kreirate ove fajlove u vasoj instalaciji. Cesta greska je preskakanje ovih kriticnih koraka podesavanja.

Moze li instaler da obavi ovo vise automatski?

Skrivanje procesa sistem konfigurisanja je u direktnoj suprotnosti sa The Arch Way (Arch-ovim nacinom). Dok je tacno da zadnje verzije alata za isprobavanje kernela i hardvera pruzaju odlicnu podrsku za hardver i automatsku konfiguraciju, Arch predstavlja korisniku sve relevantne konfiguracione fajlove tokom instalacije u svrhu transparentnosti i kontrole sistemskih resursa. U momentu kada zavrsite sa menjanjem ovih fajlova prema vasim potrebama, naucicete jednostavan metod rucnog konfigurisanja Arch Linux-a i postacete srodniji i upoznatiji sa osnovnom strukturom. Na taj nacin cete biti bolje pripremljeni da odrzavate vasu novu instalaciju na produktivan nacin.

/etc/rc.conf

Arch Linux koristi fajl /etc/rc.conf kao glavnu lokaciju za sistemsko podesavanje. On sadrzi sirok spektar konfiguracionih informacija koji se uglavnom koriste prilikom startovanja sistema. Kao sto njegovo ime samo govori, takodje sadrzi podesavanja za pokretanje /etc/rc* fajlova i, naravno, potice od tih fajlova.


LOCALIZATION sekcija
Primer za LOKALIZACIJU:
LOCALE="en_US.utf8"
HARDWARECLOCK="localtime"
USEDIRECTISA="no"
TIMEZONE="US/Eastern"
KEYMAP="us"
CONSOLEFONT=
CONSOLEMAP=
USECOLOR="yes"
LOCALE 
Ova stavka podesava vasu sistemsku lokalizaciju koja ce biti u upotrebi od strane svih 18n-svesnih aplikacija i pomocnih programa. Mozete dobiti listu svih dostupnih lokalizacija pokretanjem locale -a komande iz komandne linije. Pocetno podesavanje je obicno dobro za US English korisnike. Ali ako imate probleme sa nekim karakterima koji nece da se stampaju kako treba ili su zamenjeni sa kvadratima, verovatno cete zeleti da se vratite i zamenite "en_US.utf8" sa "en_US".
HARDWARECLOCK 
Odredjuje da li hardverski sat, koji se sinhronizuje prilikom startovanja i gasenja, skladisti UTC vreme, ili localtime. UTC ima smisla jer u velikom meri pojednostavljuje promenu vremenskih zona i pomeranje vremena. localtime je neophodan ako koristite dualno startovanje sa operativnim sistemom poput Windows-a koji skladisti samo localtime u hardverski sat.
USEDIRECTISA 
Koristi direktan I/O zahtev umesto /dev/rtc za hwclock
TIMEZONE 
Zadajte vasu vremensku zonu. (Sve dostupne zone su pod /usr/share/zoneinfo/).
KEYMAP 
Dostupni rasporedi tastatura su u /usr/share/kbd/keymaps. Molim vas da imate na umu da je ovo podesavanje validno samo za vase TTY-ove, a ne odnosi se na graficke prozor menadzere ili X.
CONSOLEFONT 
Dostupni konzolni fontovi se nalaze pod /usr/share/kbd/consolefonts/ ako morate da ih promenite. Po pocetnim podesavanjima je (blank) i to je bezbedno podesavanje.
CONSOLEMAP 
Definise konzolnu mapu koju ce ucitati sa setfont programom prilikom startovanja. Raspolozive se nalaze u /usr/share/kbd/consoletrans, ako je vam treba. Po pocetnim podesavanjima je (blank) i to je bezbedno podesavanje.
USECOLOR 
Izaberite "yes" ako imate monitor u boji i zelite da imate boje u vasim konzolama.

HARDWARE sekcija
Primer za HARDVER:
# Scan hardware and load required modules at boot
MOD_AUTOLOAD="yes"
# Module Blacklist - Deprecated
MOD_BLACKLIST=()
#
MODULES=(!net-pf-10 !pcspkr loop)
MOD_AUTOLOAD 
Ako podesite ovo na "yes" udev ce automatski biti upotrebljen za isprobavanje hardvera i ucitavanje odgovarajucih modula tokom butovanja (startovanja), (zgodno sa pocetnim modularnim kernelom). Ako podesite ovo na "no" u tom slucaju ce korisnik morati da zada informacije rucno ili da kompajlira prilagodjenu verziju kernela i modula, itd..
MOD_BLACKLIST 
Ovo je zastarelo u korist dodavanja nezeljenih modula direktno u MODULES= liniju ispod.
MODULES 
Zadajte dodatne MODULE ako znate da vazan modul nedostaje. Ako vas sistem ima flopi uredjaje, dodajte "floppy". Ako cete koristiti loopback fajl sisteme, dodajte "loop". Isto, zadajte module sa crne liste tako sto cete im dodati prefiks (!). Udev ce biti primoran da NE ucita module sa crne liste. U primeru, IPv6 modul kao i dosadni pcspeaker su stavljeni na crnu listu.

NETWORKING sekcija
HOSTNAME 
Podesite vas HOSTNAME prema vasoj potrebi. Ovo je ime vaseg kompjutera. Sta god da stavite ovde, isto to stavite i u /etc/hosts
eth0 
'Ethernet, card 0'. ako koristite staticki IP, podesite interfejs IP adrese, netmask i broadcast adrese. Podesite eth0="dhcp" ako zelite da koristite DHCP za dinamicku/automatsku konfiguraciju.
INTERFACES 
Zadajte sve interfejse ovde. Vise interfejsa bi trebalo da bude razdvojeno sa spejsom kao u: (eth0 wlan0)
gateway 
Ako koristite staticki IP, podesite gateway adresu. Ako koristite DHCP, mozete obicno da igrnorisete ovu varijablu, iako su neki korisnici prijavili da je potrebu da ona bude definisana.
ROUTES 
Ako koristite staticki IP, uklonite ! ispred 'gateway'. Ako koristite DHCP, mozete obicno da ostavite ovu varijablu pod komentarom sa bengom ispred (!), ali opet, neki korisnici zahtevaju gateway i ROUTES definisane. Ako iskusite probleme sa mrezom sa pacman-om, na primer, mozda cete hteti da se vratite na ove varijable.

Example w/ Dynamic IP (DHCP):

HOSTNAME="arch"
#eth0="eth0 192.168.0.2 netmask 255.255.255.0 broadcast 192.168.0.255"
eth0="dhcp"
INTERFACES=(eth0)
gateway="default gw 192.168.0.1"
ROUTES=(!gateway)

Example w/ Static IP:

HOSTNAME="arch"
eth0="eth0 192.168.0.2 netmask 255.255.255.0 broadcast 192.168.0.255"
INTERFACES=(eth0)
gateway="default gw 192.168.0.1"
ROUTES=(gateway)

Kada koristite staticki IP, izmenite /etc/resolv.conf da zadate DNS servere prema izboru. Molim vas pogledajte sekciju ispod u vezi sa ovim fajlom.

Note: Zapamtite, konektovanje na vajrles mrezu automatski zahteva nekoliko dodatnih koraka i moze zahtevati od vas da podesite mreznog menadzera poput netcfg ili wicd. Molim vas pogledajte Vajrles podesavanje stranicu za vise informacija
Tip: Ako koristite nestandardnu MTU velicinu (jumbo frejmove) i ako ih hardver instalacione masine podrzava, pogledajte Jumbo Frames wiki clanak za dalje konfigurisanje.
DAEMONS sekcija

Ovaj niz jednostavno lista imena onih skripti koje se nalaze u /etc/rc.d/ koje se startuju tokom procesa butovanja, i onim redosledom kojim startuju. Asinhrono inicijalizovanje u pozadini je takodje podrzano i korisno za ubrzanje butovanja.

DAEMONS=(network @syslog-ng netfs @crond)
  • Ako ime skripte ima prefiks (!), onda ona nece biti izvrsena.
  • Ako skripta ima prefiks "et" simbol (@), ona ce biti izvrsena u pozadini; startna sekvenca nece cekati za uspesan zavrsetak svakog daemon-a pre nego sto predje na sledeci. (Korisno za ubrzavanje procesa startovanja sistema). Nemojte stavljati u pozadinu daemon-e koji su potrebni drugim daemon-ima. Na primer "mpd" zavisi od "network"-a, tako da stavljanje u pozadinu network-a moze uzrokovati da mpd ne radi.
  • Editujte ovaj niz kad god su novi sistemski servisi instalirani, ako zelite da ih startujete automatski tokom startovanja sistema.
Note: Ovaj 'BSD-style' init, je The Arch way (Arch-ov nacin) obavljanja onih stvari koje druge distribucije obavljaju sa razlicitim simbilicnim linkovima ka jednom /etc/init.d direktorijumu.

O DAEMON-ima

daemons linija ne mora da se menja u ovom trenutku, ali korisno je da objasnimo sta su zapravo daemoni, jer ce se oni pominjati kasnije u ovom uputstvu.

daemon je program koji radi u pozadini, cekajuci dogadjaje da iskrsnu i pruza servise. Dobar primer je web server koji ceka zahtev da izda stranicu (e.g.:httpd) ili SSH server koji ceka korisnika da se uloguje (e.g.:sshd). Dok su ovi potpuno opremljene aplikacije, postoje i daemoni ciji posao nije tako vidljiv. Primeri su daemoni koji pisu poruke u log fajlove (e.g. syslog, metalog), i daemoni koji pruzaju graficko logovanje (e.g.: gdm, kdm). Svi ovi programi se mogu dodati u daemon liniju kako bi se startovali kada sistem startuje. Korisni daemoni ce biti predstavljeni tokom ovog uputstva.

Istorijski, termin daemon je izmisljen od strane programera MIT-ovog projekta MAC. Oni su uzeli ime od Maxwell-ovog demon-a, jednog imaginarnog stvorenja iz poznatog eksperimenta misli koji je stalno radio u pozadini, sortirajuci molekule. *nix sistemi su nasledili ovu terminologiju i napravili inverzni akronim (backronym) disk and execution monitor.

Tip: Svi Arch daemoni obitavaju pod /etc/rc.d/

/etc/fstab

fstab (za file systems table) je deo sistem konfiguracije koji izlistava diskove koji su na raspolaganju i disk particije i pokazuje kako oni mogu biti inicijalizovani ili, u suprotnom, integrisani u sveukupni fajl sistem sistema. /etc/fstab fajl je nacesce koriscen od strane mount komande. Mount komanda uzima fajl sistem na uredjaju i dodaje ga u glavnu sistem hijerarhiju koju vidite kada koristite vas sistem. mount -a se zove iz /etc/rc.sysinit, na oko 3/4 ukupnog puta kroz proces startovanja (but proces), i cita /etc/fstab da odredi koje opcije bi trebale da se koriste kada montira odredjeni uredjaj. Ako je noauto dodat za fajl sistem u /etc/fstab, mount -a ga nece montirati prilikom prilikom but-a.

Jedan primer /etc/fstab-a

# <file system>        <dir>        <type>        <options>                 <dump>    <pass>
none                   /dev/pts     devpts        defaults                       0         0
none                   /dev/shm     tmpfs         defaults                       0         0
/dev/sda1                   /          jfs        defaults,noatime               0         1
/dev/sda2                   /var     reiserfs     defaults,noatime,notail        0         2
/dev/sda3                    swap     swap        defaults                       0         0
/dev/sda4                   /home      jfs        defaults,noatime               0         2
Note: 'noatime' opcija onemogucava pisanje-citanje-pristup vremena za meta podatke fajlova i moze se bezbedno dodati za / i /home u zavisnosti od zadatog fajl sistem tipa za uvecanje brzine, performansi, i efikasnosti u koriscenju energije (see here za vise informacija). 'notail' onemogucava ReiserFS tailpacking mogucnost, za povecanje performansi po ceni malo manje efikasnosti upotrebe diska.
<file system> 
opisuje blok uredjaj ili udaljeni fajl sistem koji se montira. Za regularno montiranje, ovo polje ce sadrzati link ka nodi blok uredjaja (kao sto je kreirano od strane mknod-a koji se poziva od strane udev-a prilikom butovanja) za uredjaj koji se montira; na primer, '/dev/cdrom' ili '/dev/sda1'.
Note: Ako vas sistem ima vise od jednog hard diska, instaler ce podesiti tako da koristi UUID pre nego sdx semu imenovanja, za konzistentno mapiranje uredjaja. Koriscenje UUID-a ima nekoliko prednosti i moze biti upotrebljeno da se izbegnu problemi ako ce se hard diskovi dodavati na sistem u buducnosti. Prema aktivnom razvoju u kernelu i udev-u, redosled prema kome se drajveri za kontrolere za skladistenje ucitavaju mogu menjati slucajnim redosledom, rezultirajuci sistemom koji nije u mogucnosti da startuje/kernel panika. Skoro svaka matricna ploca ima nekoliko kontrolera (integrisani SATA, integrisani IDE), i prema gore pomenutim informacijama o razvoju, /dev/sda moze postati /dev/sdb na sledecem restartu. (Pogledajte ovaj wiki clanak za vise informacija o trajnom imenovanju blok uredjaja.)
<dir> 
opisuje tacku za montiranje za fajl sistem. Za swap particiju ovo polje treba zadati kao 'swap'; (Swap particije nisu zapravo montirane.)
<type> 
opisuje tip fajl sistema. Linux kernel podrzava mnoge fajl sistem tipove. (Za fajl sisteme trenutno podrzane od strane kernela, pogledajte /proc/filesystems). Jedan unos 'swap' oznacava fajl ili particiju koja se korsti za svapovanje. Unos 'ignore' uzrokuje da linija bude ignorisana. Ovo je korisno da pokazete disk particije koje trenutno nisu u upotrebi.
<options> 
opisuje opcije za montiranje koje se odnose na fajl sistem. Formatiran je kao lista opcija koje su razdvojene zrezima bez praznih prostora. Sadrzi najmanje tip montiranja plus bilo koju dodatnu opciju koja odgovara fajl sistem tipu. Za dokumentaciju dostupnih opcija za ne-nfs fajl sisteme, pogledajte mount(8).
<dump> 
koristi se od strane dump(8)-a komande koja odredjuje koji fajl sistemi ce biti bekapovani. Ako peto polje ne postoji, nula vrednost se vraca i dump ce pretpostaviti da fajl sistem ne treba da bude bekapovan. Imajte na umu da dump nije instaliran po difoltu.
<pass> 
koristi se od strane fsck(8) programa za odredjivanje redosleda po kom su provere fajl sistema obavljene prilikom butovanja sistema. Root fajl sistem treba da bude zadat sa <pass> od 1, i ostali fajl sistemi bi trebali da imaju <pass> od 2 ili 0. Fajl sistemi u okviru diska ce biti proveravani redom, ali fajl sistemi na razlicitim diskovima ce biti proveravani u isto vreme da bi se iskoristio paralelizam dostupan na hardveru. Ako sesto polje nije prisutno ili je nula, vrednost nula se vraca i fsck ce pretpostaviti da fajl sistem ne mora da bude proveren.

Prosirene informacije su dostupne na Fstab wiki clanku.

/etc/mkinitcpio.conf

Vecina korisnika nece imati potrebu da modifikuje ovaj fajl u ovom momentu, ali molim vas procitajte sledece informacije koje objasnjavaju njegovu upotrebu.

Ovaj fajl omogucava dalje fino podesavanje pocetnog ram fajl sistema, ili initramfs-a, (takodje istorijski nazivan kao inicijalni ram disk ili "initrd") za vas sistem. Initramfs je gzip-ovan odraz koji se iscitava od strane kernela prilikom butovanja. Svrha initramfs-a je da butstrapuje sistem do tacke gde on moze da pristupi root fajl sistemu. Ovo znaci da on mora da ucita module koji su neophodni za uredjaje poput IDE, SCSI, ili SATA uredjaja (ili USB/FW, ako butujete sa USB/FW uredjaja). Kad je initramfs ucitao odgovarajuce module, ili manuelno preko udev-a, on prepusta kontrolu kernelu i vas but se nastavlja. Iz ovog razloga, initramfs mora da sadrzi samo module neophodne za pristup root fajl sistemu. On ne zahteva sve module koje ce te ikada zeleti da koristite. Vecina uobicajenih kernel modula ce biti ucitani kasnije od strane udev-a, tokom init procesa.

mkinitcpio je sledeca generacija initramfs kreacije. Ima mnoge prednosti u odnosu na stari mkinitrd i mkinitramfs skripte.

  • Koristi glibc i busybox da pruzi malu i laganu bazu za rani korisnicki prostor.
  • Moze da koristi "udev' za hardversku automatsku detekciju prilikom izvrsavanja i tako spreci ucitavanje mnogobrojnih bespotrebnih module.
  • Njegova hook-bazirana init skripta je lako prosoriva sa dodatnim kukama, koje se lako mogu dodati u pacman paketima bez potrebe za modifikovanjem samog mkinitcpio-a.
  • Vec podrzava lvm2, dm-crypt za oba, legacy i luks uredjaje, raid, swsusp i suspend2 nastavak i butovanje sa usb uredjaja za masovno skladistenje.
  • Mnoge mogucnosti mogu biti konfigurisane iz kernel komandne linije bez potrebe za reizgradnjom odraza.
  • mkinitcpio skripta omogucava da sadrzimo odraz u kernelu i tako pruza mogucnost da imamo samo-sadrzajni kernel odraz.
  • Njegova fleksibilnost omogucava rekompajliranje kernela bespotrebno u mnogim slucajevima.

Ako koristite RAID ili LVM na root fajl sistemu, odgovarajuce KUKE (HOOKS) moraju biti podesene. Pogledajte wiki stranice za RAID i /etc/mkinitcpio za vise informacija. Ako koristite ne-US tastaturu, dodajte "keymap" hook da ucitate vas lokalni raspored tastature tokom butovanja. Dodajte "usbinput" hook ako koristite USB tastaturu. Ne zaboravite da dodate "usb" hook kada instalirate arch na externi hard disk, Comfact Flash, ili SD karticu, koji se konektuju preko usb-a, e.g.:

HOOKS="base udev autodetect pata scsi sata usb filesystems keymap usbinput"

(U suprotnom, ako but ne uspe iz nekog razloga, bicete upitani da unesete root sifru za odrzavanje sistema ali necete biti u mogucnosti da to ucinite.)

Ako vam treba podrska za butovanje sa USB uredjaja, FireWire uredjaja, PCMCIA uredjaja, NFS akcija, softverskih RAID nizova, LVM2 uredjaja, enkriptovanih uredjaja, ili DSDT podrska, podesite HOOKS u skladu s tim.

/etc/modprobe.d/modprobe.conf

Ovaj fajl moze da se koristi za podesavanje specijalnih konfiguracionih opcija za kernel module. Nije neophodno da podesite ovaj fajl u nasem primeru.

/etc/resolv.conf

Note: Ako koristite DHCP, mozete bezbedno da ignorisete ovaj fajl, jer prema pocetnim podesavanjima, on ce biti dinamicki kreiran i unistavan od strane dhcpcd daemon-a. Mozete promeniti ovo pocetno ponasanje ako zelite. Pogledajte Mreza i Resolv.conf stranice za vise informacija.

resolver je skup rutina u C biblioteci koji pruza pristup Internet Domen Ime Sistemu (DNS). Jedna od glavnih funkcija DNS-a je da prevede domen imena u IP adrese, da bi ucinio Web prijateljskijim mestom. Resolver konfiguracioni fajl, ili /etc/resolv.conf, sadrzi informacije koje se citaju od strane resolver-a rutina prvog puta kada su pokrenute od strane procesa.

Ako koristite staticki IP, podesite vase DNS servere u /etc/resolv.conf (nameserver <ip-address>). Mozete ih imati koliko god zelite. Jedan primer sa upotrebom OpenDNS-a:

nameserver 208.67.222.222
nameserver 208.67.220.220

Ako koristite ruter, verovatno cete zeleti da zadate vase DNS servere u samom ruteru i prosto uperite ka njemu iz vaseg /etc/resolv.conf-a, upotrebom IP adrese vaseg rutera (koji je isto vas gateway iz /etc/rc.conf). Primer:

nameserver 192.168.1.1

Ako koristite DHCP, mozete da zadate vase DNS servere u ruteru, ili da dozvolite automatsku dodelu od vaseg ISP-a, ako vas ISP ima tu mogucnost.

/etc/hosts

Ovaj fajl asocira IP adrese sa imenima hostova i alias-ovima, jedna linija po IP adresi. Za svakog hosta jedna linija bi trebalo da postoji sa sledecim informacijama:

<IP-address> <hostname> [aliases...]

Dodajte vas hostname, tako da se poklapa sa onim zadatim u /etc/rc.conf, tako da izgleda ovako:

127.0.0.1   localhost.localdomain   localhost vasehostime
Warning: Ovaj format, ukljucujuci 'localhost' i vase host ime, su neophodni za kompatibilnost programa! Tako da ako ste imenovali vas kompjuter "arch", onda ta linija iznad treba da izgleda ovako:
127.0.0.1   localhost.localdomain   localhost arch
Greske u ovom delu mogu da uzrokuju lose performanse mreze i/ili da odredjeni programi budu mnogo spori prilikom startovanja, ili da ne rade uopste. Ovo je vrlo cesta greska kod pocetnika.
Note: Skorije verzije Arch Linux instalera utomatski dodaju vas hostname u ovaj fajl cim editujete /etc/rc.conf sa tim informacijama. Ako, iz nekog razloga, ovo nije slucaj, mozete ga dodati sami u skladu sa datim informacijama.

Ako koristite staticki IP dodajte drugu liniju upotrebom sintakse: <static-IP> <hostname.domainname.org> <hostname> npr.:

192.168.1.100 vasehostime.domain.org  vasehostime
Tip: Za prakticnost, mozete isto upotrebiti /etc/hosts alijase za hostove na vasoj mrezi, i/ili na Web-u, npr.:
64.233.169.103   www.google.com   g
192.168.1.90   media
192.168.1.88   data
Gornji primer bi vam pruzio mogucnost da pristupite guglu jednostavnim ukucavanjem slova 'g' u vas browser i da pristupite serverima za mediju i podatke na vasoj mrezi prema imenu i bez potrebe za ukucavanjem njihovih odgovarajucih IP adresa.

/etc/hosts.deny and /etc/hosts.allow

Izmenite ova podesavanja u skladu sa vasim potrebama ako planirate da koristite {[SSH|ssh]] daemon. Pocetno podesavanje ce odbiti sve dolazece konekcije, ne samo ssh konekcije. Editujte vas "/etc/hosts.allow ' fajl i dodajte odgovarajuce parametre:

  • Da dozvolite svima da se konektuju na vas
sshd: ALL
  • Da se ogranicite na odredjenu ip adresu
sshd: 192.168.0.1
  • Ogranicite ga na vasu loalnu LAN mrezu (range 192.168.0.0 do 192.168.0.255)
sshd: 192.168.0.
  • Ogranicite ga na IP opset
sshd: 10.0.0.0/255.255.255.0

Ako ne planirate da koristite {[SSH|ssh]] daemon, ostavite ovaj fajl na pocetnim podesavanjima, (prazan).

/etc/locale.gen

/usr/sbin/locale-gen komanda cita iz /etc/locale.gen da generise odredjene lokale. Oni zatim mogu da se koriste od strane glibc i bilo kojih drugih lokal-svesnih programa ili biblioteka za renderovanje teksta, ispravno predstavljanje regionalnih monetarnih vrednosti, formata za vreme i datum, alfabet znakova i drugih lokal-specificnih standarda.

Po pocetnim podesavanjima (difoltu) /etc/locale.gen je prazan fajl sa dokumentacijom pod komentarima. Jednom editovan, fajl ostaje nedotaknut. locale-gen radi na svakoj glibc nadogradnji, generisuci sve lokale zadate u /etc/locale.gen.

Izaberite lokale koji vam trebaju (uklonite # ispred linija koje zelite), npr.:Choose the locale(s) you need (remove the # in front of the lines you want), e.g.:

en_US ISO-8859-1
en_US.UTF-8

Instaler ce sada pokrenuti locale-gen skriptu koja ce generisati lokale koje ste specificirali (zadali). Mozete da promenite vase lokale u buducnosti editovanjem /etc/locale.gen i zatim pokretanjem 'locale-gen'-a kao root korisnik.

Note: Ako ne uspete da izaberete vas lokal, ovo ce voditi u "The current locale is invalid..." gresku. Ovo je verovatno najcesca greska medju novim Arch korisnicima.

Pacman-Odraz

Izaberite odraz repozitorijum za pacman. Zapamtite da je archlinux.org usporen i da ogranicava download na 50KB/s.

Root sifra

Konacno, podesite root sifru i uverite se da ste je zapamtili za kasnije. Vratite se na glavni meni i nastavite sa instalacijom bootloader-a.

Gotovo

Kada izaberete "Done", sistem ce ponovo napraviti odraze i vratiti vas nazad na glavni meni. Ovo moze da potraje neko vreme.

Instalirajte Bootloader

Jer nemamo drugi operativni sistem u nasem primeru, nama ce trebati bootloader. GRUB je bootloader koji preporucujemo i koji cemo koristiti u sledecim primerima. Alternativno, mozete da izaberete LILO ili Syslinux. Molim vas pogledajte wiki i dokumentacija stranice u vezi njih ako se odlucite da koristite neki od tih bootloader-a.

Obezbedjena GRUB konfiguracija (/boot/grub/menu.lst) bi trebala da bude dovoljna, ali proverite njegov sadrzaj da osigurate preciznost (posebno, uverite se da je root (/) particija zadata u UUID na liniji 3). Mozda cete zeleti da promenite rezoluciju konzole dodavanjem vga=<broj> kernel argumenta koji odgovara vasoj zeljenoj konzolnoj rezoluciji. (Tabela rezolucija i odgovarajucih brojeva je odstampana u menu.lst.)

Objasnjenje:

title 
Ostampani meni izbor.. "Arch Linux (Main)" ce biti odstampan na ekranu kao meni izbor.
root 
GRUB-ov root; disk i particija gde kernel (/boot) obitava, prema BIOS-u sistema. (Preciznije, gde GRUB-ova faza 2 (stage2) falovi obitavaju). NEobavezno root (/) fajl sistem, jer oni mogu da obitavaju na odvojenim particijama. GRUB-ova sema za brojanje pocinje sa 0 i koristi hdx,x format u zavisnosti od IDE ili SATA, i zatvara se za zagradama. Primer ukazuje da je /boot na prvoj particiji prvog hard diska prema BIOS-u, tako da (hd0,0).
kernel 
Ova linija precizira:
  • Stazu i ime fajla kernela relativno u odnosu na GRUB-ov root. U primeru, /boot je samo direktorijum koji obitava na istoj particiji kao / i vmlinuz26 je ime kernel fajla;/boot/vmlinuz26. Ako je /boot na zasebnoj particiji, staza i ime fajla bi bili prosto /vmlinuz26, i bili bi relativni u odnosu na GRUB-ov root.
  • root= argument u kernel saopstenju precizira particiju koja sadrzi root (/) direktorijum u pokrenutom sistemu, (preciznije, particija koja sadrzi /sbin/init). Jednostavan nacin da za razlikovanje 2 pojave 'root'-a u /boot/grub/menu.lst je da zapamtite da prva root izjava informise GRUB gde se kernel nalazi, dok drugi root= kernel argument govori kernelu gde root fajl sistem (/) obitava.
  • Kernel opcije. U nasem primeru, ro montira fajl sistem kao samo-citljiv tokom startovanja, (to je obicno bezbedno pocetno podesavanje; mozda cete hteti da promenite ovo u slucaju da uzrokuje probleme prilikom pokretanja sistema (butovanja). U zavisnosti od hardvera, mozda ce biti neophodno dodavanje rootdelay=8 u kernel opcije da bi bili u mogucnosti da pokrenete sistem sa eksternog usb hard diska.
initrd 
staza i ime fajla inicijalnog RAM fajl sistema relativno u odnosu na GRUB-ov root. Opet, u nasem primeru /boot je samo direktorijum koji obitava na istoj particiji kao / i kernel26.img je initrd ime fajla;/boot/kernel26.img. Da je /boot na zasebnoj particiji, staza i ime fajla bi bili slicni /kernel26.img, relativno u odnosu na GRUB-ov root.

Primer

title  Arch Linux (Main)
root   (hd0,0)
kernel /boot/vmlinuz26 root=/dev/sda1 ro
initrd /boot/kernel26.img

Primer za /boot na zasebnoj particiji

title  Arch Linux (Main)
root   (hd0,0)
kernel /vmlinuz26 root=/dev/sda3 ro
initrd /kernel26.img

Instalirajte GRUB bootloader u master boot rekord (/dev/sda u nasem primeru).

Warning: Obavezno instalirajte GRUB na /dev/sdX a ne /dev/sdX#! Ovo je uobicajena greska.
Tip: Za vise detalja, pogledajte GRUB wiki stranicu.

Restartujte

To je to; Konfigurisali ste i instalirali vas Arch Linux sistem. Izadjite iz instalacije i restartujte:

# reboot
Tip: Uklonite instalacioni medij i, ako je neophodno, promenite but podesavanja u vasem BIOS-u; u suprotnom moze da se desi da butujete nazad u instalaciju!